Следећег дана, у недељу 9. нисана, Исус је са ученицима отишао из Витаније и упутио се према Јерусалиму. Док су се приближавали Витфаги, која се налазила на Маслинској гори, Исус је двојици ученика рекао:

„Пођите у село које видите пред собом. Одмах ћете наћи привезану магарицу и уз њу магаре. Одвежите их и доведите к мени. И ако вам неко нешто каже, реците: ’Господу требају.‘ И одмах ће их пустити“ (Матеј 21:2, 3).

Ти ученици тада нису схватили да је то што им је Исус рекао испуњење једног Захаријиног пророчанства. Међутим, касније јесу. Тај пророк је рекао да ће Божји обећани Краљ ући у Јерусалим ’понизно и јашући на магарцу, на магарету, младунчету магарице‘ (Захарија 9:9).

Када су ученици дошли у Витфагу и узели магарицу и њено магаре, они коју су то видели упитали су: „Зашто одвезујете магаре?“ (Марко 11:5). Али су им то допустили када су чули да је за Господа, Исуса. Ученици су положили своје горње хаљине на магарицу и њено магаре, а Исус је сео на магаре.

Док је Исус јахао према Јерусалиму, окупило се велико мноштво. Многи су стављали своје хаљине на пут. Други су „узели зелене гране које су насекли у пољима“ и простирали их пред њим. Узвикивали су: „Спаси га, молимо те! Благословљен онај који долази у Јеховино име! Благословљено краљевство нашег оца Давида које долази“ (Марко 11:8-10). Фарисеје је то много узнемирило. Зато су рекли Исусу: „Учитељу, прекори своје ученике.“ Исус им је на то рекао: „Кажем вам, ако они ућуте, камење ће викати“ (Лука 19:39, 40).

Када је угледао Јерусалим, завапио је: „Да си барем у овај дан спознао шта ти је потребно да би имао мир! Али сада је то скривено од твојих очију.“ Јерусалим ће сносити последице своје непослушности. Исус је то прорекао: „Твоји непријатељи подићи [ће] око тебе ограду од зашиљених колаца и опколиће те и притиснуће те са свих страна. И сравниће са земљом тебе и твоју децу у теби. Неће оставити у теби ни камен на камену“ (Лука 19:42-44). Као што је Исус и прорекао, Јерусалим је уништен 70. н. е.

Након што је Исус ушао у Јерусалим, „цео град се ускомешао и говорио: ’Ко је ово?‘“ А народ је одговарао: „То је пророк Исус, из Назарета у Галилеји!“ (Матеј 21:10, 11). Они који су видели како је Исус ускрснуо Лазара, говорили су другима о том чуду. Зато су се фарисеји жалили како ништа не постижу, па су рекли једни другима: „Свет је отишао за њим“ (Јован 12:18, 19).

Као што је то био његов обичај када је долазио у Јерусалим, Исус је отишао у храм да поучава народ. Тамо је лечио слепе и хроме. Када су свештенички главари и писмозналци видели шта он чини и када су чули присутне дечаке како вичу: „Спаси, молимо те, Сина Давидовог!“, веома су се разљутили. Зато су га упитали: „Чујеш ли шта ови говоре?“ Он им је одговорио: „Зар никада нисте читали: ’Из уста мале деце и одојчади прибавио си себи хвалу‘?“ (Матеј 21:15, 16).

Исус је још мало посматрао шта се дешавало у храму, али пошто је падало вече, морао је да оде са својим ученицима. Пре него што је почео 10. нисан, отишао је у Витанију и тамо остао то вече.