Исусова служба се ближила крају и он је и даље разоткривао злоћу писмозналаца и свештеничких главара. Због тога су желели да га убију (Лука 20:19). Сада је он испричао још једно поређење којим их је приказао у правом светлу.

„С небеским краљевством је као с човеком, краљем, који је приредио свадбу свом сину. И послао је своје робове да позову званице на свадбу, али они нису хтели да дођу“ (Матеј 22:2, 3). Исус је на почетку поменуо ’небеско краљевство‘. Онда је сасвим логично да ’краља‘ представља Јехова Бог. Кога представљају син и званице? Поново није тешко видети да сина представља Јеховин Син, који је испричао ово поређење, а да су званице они који ће бити с њим у небеском Краљевству.

Ко су били први који су позвани? Коме су Исус и апостоли проповедали о Краљевству? Наравно, били су то Јудејци (Матеј 10:6, 7; 15:24). Они су 1513. пре н. е. с Јеховом склопили савез на темељу Закона, и тако су први добили могућност да постану „краљевство свештеника“ (Излазак 19:5-8). Али када су они заправо били позвани на „свадбу“? Било је то 29. н. е. када је Исус кренуо да проповеда о небеском Краљевству.

Међутим, како је већина реаговала? Као што је Исус рекао, „они нису хтели да дођу“. Већина верских вођа, као и народ у целини, нису га прихватили као Месију и Божјег Краља.

Исус им је рекао да ће добити још једну прилику: „Опет је [краљ] послао друге робове, говорећи: ’Реците званицама: „Спремио сам оброк, поклани су моји јунци и друга утовљена стока и све је спремно. Дођите на свадбу.“‘ Али они нису марили за то, него су отишли — један на своју њиву, други у своју трговину. А остали су ухватили његове робове, злостављали  их и убили“ (Матеј 22:4-6). То ће се испунити када буде основана хришћанска скупштина. Тада ће Јудејци имати још једну прилику да уђу у Краљевство, али ће они то одбити и чак злостављати ’краљеве робове‘ (Дела апостолска 4:13-18; 7:54, 58).

Шта ће се због свега овога десити са овим народом? Исус је испричао: „Краљ се разгневио, и послао је своју војску и погубио те убице и спалио њихов град“ (Матеј 22:7). То ће Јудејци доживети када 70. н. е. Римљани буду уништили „њихов град“, Јерусалим.

Да ли то што су они одбили краљев позив значи да нико више неће бити позван? Не. Исус је наставио своје поређење: „Тада је [краљ] рекао својим робовима: ’Свадба је припремљена, али званице нису биле достојне. Зато идите на путеве који воде из града и кога год нађете позовите на свадбу.‘ И робови су изашли на путеве и скупили све које су нашли, и зле и добре. И свадбена дворана се напунила гостима“ (Матеј 22:8-10).

Те речи су почеле да се испуњавају када је апостол Петар помогао необрезаним незнабошцима да постану прави хришћани. Године 36. н. е., римски заповедник Корнелије и његова породица примили су Божји дух, и тако добили могућност да уђу у небеско Краљевство које је Исус поменуо (Дела апостолска 10:1, 34-48).

Исус је такође указао да неће сви који дођу на свадбу бити прихватљиви краљу. О томе је рекао: „Кад је краљ ушао да види госте, угледао је тамо човека који није био одевен у свадбену одећу. И рекао му је: ’Пријатељу, како си ушао овамо кад немаш на себи свадбену одећу?‘ А он је занемео. Тада је краљ рекао својим слугама: ’Свежите му руке и ноге и избаците га напоље у таму. Тамо ће плакати и шкргутати зубима.‘ Јер много је позваних, али мало изабраних“ (Матеј 22:11-14).

Верске вође које су ово слушале можда нису разумеле шта је све значило оно што је Исус рекао. Па ипак, није им се допало то што су чули, па су више него икада били одлучни да га се отарасе будући да им је стварао толике непријатности.