Isusova služba se bližila kraju i on je i dalje razotkrivao zloću pismoznalaca i svešteničkih glavara. Zbog toga su želeli da ga ubiju (Luka 20:19). Sada je on ispričao još jedno poređenje kojim ih je prikazao u pravom svetlu.

„S nebeskim kraljevstvom je kao s čovekom, kraljem, koji je priredio svadbu svom sinu. I poslao je svoje robove da pozovu zvanice na svadbu, ali oni nisu hteli da dođu“ (Matej 22:2, 3). Isus je na početku pomenuo ’nebesko kraljevstvo‘. Onda je sasvim logično da ’kralja‘ predstavlja Jehova Bog. Koga predstavljaju sin i zvanice? Ponovo nije teško videti da sina predstavlja Jehovin Sin, koji je ispričao ovo poređenje, a da su zvanice oni koji će biti s njim u nebeskom Kraljevstvu.

Ko su bili prvi koji su pozvani? Kome su Isus i apostoli propovedali o Kraljevstvu? Naravno, bili su to Judejci (Matej 10:6, 7; 15:24). Oni su 1513. pre n. e. s Jehovom sklopili savez na temelju Zakona, i tako su prvi dobili mogućnost da postanu „kraljevstvo sveštenika“ (Izlazak 19:5-8). Ali kada su oni zapravo bili pozvani na „svadbu“? Bilo je to 29. n. e. kada je Isus krenuo da propoveda o nebeskom Kraljevstvu.

Međutim, kako je većina reagovala? Kao što je Isus rekao, „oni nisu hteli da dođu“. Većina verskih vođa, kao i narod u celini, nisu ga prihvatili kao Mesiju i Božjeg Kralja.

Isus im je rekao da će dobiti još jednu priliku: „Opet je [kralj] poslao druge robove, govoreći: ’Recite zvanicama: „Spremio sam obrok, poklani su moji junci i druga utovljena stoka i sve je spremno. Dođite na svadbu.“‘ Ali oni nisu marili za to, nego su otišli — jedan na svoju njivu, drugi u svoju trgovinu. A ostali su uhvatili njegove robove, zlostavljali  ih i ubili“ (Matej 22:4-6). To će se ispuniti kada bude osnovana hrišćanska skupština. Tada će Judejci imati još jednu priliku da uđu u Kraljevstvo, ali će oni to odbiti i čak zlostavljati ’kraljeve robove‘ (Dela apostolska 4:13-18; 7:54, 58).

Šta će se zbog svega ovoga desiti sa ovim narodom? Isus je ispričao: „Kralj se razgnevio, i poslao je svoju vojsku i pogubio te ubice i spalio njihov grad“ (Matej 22:7). To će Judejci doživeti kada 70. n. e. Rimljani budu uništili „njihov grad“, Jerusalim.

Da li to što su oni odbili kraljev poziv znači da niko više neće biti pozvan? Ne. Isus je nastavio svoje poređenje: „Tada je [kralj] rekao svojim robovima: ’Svadba je pripremljena, ali zvanice nisu bile dostojne. Zato idite na puteve koji vode iz grada i koga god nađete pozovite na svadbu.‘ I robovi su izašli na puteve i skupili sve koje su našli, i zle i dobre. I svadbena dvorana se napunila gostima“ (Matej 22:8-10).

Te reči su počele da se ispunjavaju kada je apostol Petar pomogao neobrezanim neznabošcima da postanu pravi hrišćani. Godine 36. n. e., rimski zapovednik Kornelije i njegova porodica primili su Božji duh, i tako dobili mogućnost da uđu u nebesko Kraljevstvo koje je Isus pomenuo (Dela apostolska 10:1, 34-48).

Isus je takođe ukazao da neće svi koji dođu na svadbu biti prihvatljivi kralju. O tome je rekao: „Kad je kralj ušao da vidi goste, ugledao je tamo čoveka koji nije bio odeven u svadbenu odeću. I rekao mu je: ’Prijatelju, kako si ušao ovamo kad nemaš na sebi svadbenu odeću?‘ A on je zanemeo. Tada je kralj rekao svojim slugama: ’Svežite mu ruke i noge i izbacite ga napolje u tamu. Tamo će plakati i škrgutati zubima.‘ Jer mnogo je pozvanih, ali malo izabranih“ (Matej 22:11-14).

Verske vođe koje su ovo slušale možda nisu razumele šta je sve značilo ono što je Isus rekao. Pa ipak, nije im se dopalo to što su čuli, pa su više nego ikada bili odlučni da ga se otarase budući da im je stvarao tolike neprijatnosti.