Уторак 11. нисан се ближио крају. То је значило и да се за Исуса ближило крају време пуно активности. Дању је проповедао у храму, а ноћу боравио ван града. Међу народом је владало велико интересовање за њега, тако да су ’рано ујутру долазили к њему у храм да га слушају‘ (Лука 21:37, 38). Сада је све то прошлост и он је седео на Маслинској гори с Петром, Андријом, Јаковом и Јованом.

Они су насамо дошли код њега. Били су забринути за храм, будући да је Исус управо прорекао да од храма неће остати ни камен на камену. Међутим, они су имали још тога у мислима. Исус их је раније подстакао: „Будите спремни, јер Син човечји долази у час кад се не надате“ (Лука 12:40). Такође је говорио о ’дану кад ће се појавити Син човечји‘ (Лука 17:30). Да ли су ове речи биле повезане с оним што је управо рекао о храму? Апостоли су били веома радознали. „Кажи нам“, рекли су, „када ће то бити, и шта ће бити знак твоје присутности и свршетка овог поретка?“ (Матеј 24:3).

Можда су на уму имали храм који су посматрали. Надаље, такође су желели да знају када ће почети присутност Сина човечјег. Можда су се сетили Исусове приче о ’човеку племенитог рода који је отпутовао у далеку земљу да преузме краљевску власт и да се затим врати‘ (Лука 19:11, 12). И на крају, питали су се на шта се односи ’свршетак овог поретка‘.

Исус је пружио детаљан знак о томе када ће нестати постојећи јудејски систем, заједно с храмом. Али је рекао и више од тога. Његове речи ће помоћи хришћанима који ће живети у будућности да препознају да ли живе у време његове „присутности“ и да ли је близу крај целокупног светског поретка.

Како су године пролазиле, апостоли су могли да виде да се Исусова пророчанства испуњавају. Многе ствари које је прорекао почеле су да се обистињују током њиховог живота. Зато хришћани који су након 37 година били духовно будни нису били затечени када је 70. н. е. дошло уништење јудејског система и његовог храма. Међутим, није се све што је Исус прорекао одиграло у годинама до 70. Апостоли су се распитивали и за његову присутност у краљевској моћи. Како ће она бити препознатљива? Исус им је и то открио.

Прорекао је да ће бити ’ратног метежа и вести о ратовима‘ и да ће „устати народ на народ и краљевство на краљевство“ (Матеј 24:6, 7). Такође је рекао да ће бити „снажних земљотреса и по разним местима биће пошасти и глади“ (Лука 21:11). Надаље, упозорио је своје ученике: „Дићи ће руке на вас, прогониће вас“  (Лука 21:12). Појавиће се и лажни пророци и многе ће завести. Порашће безакоње и охладнеће љубав код многих. Такође је рекао и да ће се ’добра вест о краљевству проповедати по целом свету за сведочанство свим народима, и тада ће доћи крај‘ (Матеј 24:14).

Иако су се у неким видовима Исусова пророчанства испунила пре и током уништења Јерусалима, да ли је Исус указивао и на касније, веће испуњење? Да ли видите доказе да се ова значајна пророчанства испуњавају у наше време?

Једна ствар коју је Исус поменуо као део знака своје присутности била је „гадост која пустоши“ (Матеј 24:15). Године 66, ту гадост је представљала римска војска која је имала идолопоклоничка обележја, то јест амблеме. Римљани су опколили Јерусалим и поткопали неке делове његових зидина (Лука 21:20). Тако је „гадост која пустоши“ стајала тамо где није требало, на месту које су Јудејци сматрали светим.

Исус је даље прорекао: „Тада ће бити велика невоља какве није било од почетка света до сада, нити ће је више бити.“ Римљани су 70. године уништили Јерусалим. То разарање јудејског ’светог града‘ с његовим храмом, било је тада велика невоља, јер су настрадале хиљаде људи (Матеј 4:5; 24:21). Било је то најразорније уништење које су Јудејци икада доживели и оно је представљало крај јудејског верског система који је трајао вековима. Јасно је да ће било какво даљње, веће испуњење Исусових речи бити нешто страховито.

Исус још није завршио оно што је хтео да каже о својој присутности у краљевској моћи и свршетку овог поретка. Сада је апостоле упозорио на ’лажне Христе и лажне пророке‘. Рекао је да ће они настојати да заведу изабране, који се неће дати обманути (Матеј 24:24). Лажни Христи су били видљиви. За разлику од њих, Исусова присутност неће бити видљива.

На свршетку овог света избиће још већа невоља о којој је рекао: „Сунце ће потамнети, месец више неће светлети, звезде ће падати с неба и небеске силе ће се уздрмати“ (Матеј 24:29). Апостоли нису знали шта значе ове застрашујуће речи, али сигурно ће бити језиво.

Како ће ти страшни догађаји утицати на људе? Исус је пружио одговор: „Људи ће тада губити свест од страха и очекивања онога што ће задесити свет, јер ће се силе небеске уздрмати“ (Лука 21:26). Исус је сасвим сигурно описао најмрачнији период у људској историји.

Међутим, он је својим апостолима рекао да неће сви бити у страху када ’Син човечји дође са силом и великом славом‘ (Матеј 24:30). Раније им је рекао да ће Бог кренути у акцију „због изабраних“ (Матеј 24:22). Како онда треба да реагују верни ученици на страшне догађаје које је Исус прорекао? Он их је охрабрио: „Кад све то почне да се збива, усправите се и подигните главу, јер се приближава ваше избављење“ (Лука 21:28).

Али како ће Исусови ученици који буду живели у том прореченом времену моћи да увиде да је близу крај? Исус је испричао поређење о смокви: „Кад јој грана напупи и пролиста, знате да је близу лето. Тако и ви, кад видите све то, знајте да је Син човечји близу, пред вратима. Заиста, кажем вам, овај нараштај неће проћи док се све то не догоди“ (Матеј 24:32-34).

 Дакле, када његови ученици запазе испуњење многих обележја прореченог знака, треба да схвате да је близу крај. Исус је упутио упозорење ученицима који ће живети током тог значајног периода:

„О том дану и часу нико не зна, ни небески анђели ни Син, него само Отац. Јер као што је било у Нојевим данима, таква ће бити присутност Сина човечјег. Јер као што су у тим данима пре потопа јели и пили, женили се и удавали, све до дана кад је Ноје ушао у арку, и нису обраћали пажњу док није дошао потоп и све их однео, таква ће бити присутност Сина човечјег“ (Матеј 24:36-39). Исус је поменуо Потоп у Нојево време јер је тај догађај утицао на цео тадашњи свет.

Апостоли који су слушали Исуса на Маслинској гори несумњиво су увидели колико је важно да буду духовно будни. Исус им је о томе рекао: „Пазите на себе да вам срце не буде заокупљено прекомерним јелом и опијањем и животним бригама, и да вас тај дан не затекне и изненади као замка. Јер ће доћи на све који живе по свој земљи. Зато будите будни, и усрдно се молите све време да бисте успели умаћи свему овоме што треба да се догоди, и стати пред Сина човечјег“ (Лука 21:34-36).

Исус је поново показао да ће оно што је прорекао имати веће испуњење. Он није говорио о догађајима који ће се догодити након неколико деценија и који ће се односити само на Јерусалим и јудејски народ. Указивао је на догађаје који ће „доћи на све који живе по свој земљи“.

Рекао је да његови ученици треба да буду будни и спремни. Он је то истакао још једном причом: „Једно знајте, кад би домаћин знао у коју стражу долази лопов, остао би будан и не би дозволио да му провали у кућу. Зато и ви будите спремни, јер Син човечји долази у час када се не надате!“ (Матеј 24:43, 44).

Исус је својим ученицима пружио темељ за наду. Рекао им је да ће у време када се буду испуњавала његова пророчанства постојати „роб“ који ће бити духовно будан и активан. Користио је сликовит језик који су они могли лако да разумеју. Наиме, рекао им је: „Ко је дакле верни и разборити роб кога је његов господар поставио над својим слугама, да им даје храну у право време? Срећан је тај роб ако га његов господар, кад дође, нађе да тако ради! Заиста, кажем вам, поставиће га над свим својим имањем“. Ако би тај „роб“ постао зао и почео да малтретира друге, господар би га ’најстроже казнио‘ (Матеј 24:45-51; упоредити с Луком 12:45, 46).

Међутим, Исус није говорио о томе да ће нека група његових следбеника постати зла. Шта је онда хтео да поручи својим ученицима? Желео је да буду будни и активни, што се јасно види из наредног поређења које ће испричати.