Isus je završio s poučavanjem četvorice apostola na Maslinskoj gori, odgovorivši im na pitanja o svojoj prisutnosti i svršetku sveta.

Taj 11. nisan je zaista bio pun aktivnosti! Isus i apostoli su verovatno bili na putu za Vitaniju, gde će prenoćiti. Tada im je on rekao: „Znate da je za dva dana Pasha, i da Sin čovečji treba da bude predat da ga pribiju na stub“ (Matej 26:2).

Isus je očigledno sledeći dan, sredu, proveo nasamo sa apostolima. U utorak je prekoravao verske vođe i javno razotkrivao njihovu zloću. Oni su tražili način da ga ubiju. Zato se on nije pojavljivao u javnosti tog 12. nisana kako ga ništa ne bi sprečilo da sledeće večeri nakon zalaska sunca, kada će početi 14. nisan, s apostolima proslavi Pashu.

Međutim, verske vođe i starešine naroda nisu mirovale. Okupili su se u dvorištu kuće prvosveštenika, Kajafe. Zbog čega? Bili su ljuti jer ih je Isus razotkrio. Sada su se udružili i dogovarali „kako da na prevaru uhvate Isusa i ubiju ga“. Kako će to učiniti i kada? Govorili su među sobom: „Ne na praznik, da ne izbije pobuna u narodu“ (Matej 26:4, 5). Plašili su se jer su mnogi voleli Isusa.

U međuvremenu je te verske vođe neko posetio. Na njihovo iznenađenje, bio je to Juda Iskariotski, jedan od Isusovih apostola. Satana ga je naveo da izda svog Učitelja. Juda ih je upitao: „Šta ćete mi dati da vam ga izdam?“ (Matej 26:15). Oduševljeno su se ’dogovorili da mu daju srebrni novac‘ (Luka 22:5). Koliko su bili spremni da daju? Složili su se da mu  daju 30 srebrnika. Značajno je zapaziti da je cena za roba bila 30 sikala (Izlazak 21:32). Verske vođe su tako pokazale nepoštovanje prema Isusu, kao da njegov život vredi veoma malo. Juda je zatim počeo da „traži priliku da im ga izda kad ne bude naroda u blizini“ (Luka 22:6).

Nakon zalaska sunca u sredu, počeo je 13. nisan. To je bila šesta i poslednja noć koju je Isus proveo u Vitaniji. Sledećeg dana je trebalo da načine poslednje pripreme za proslavu Pashe. Trebalo je da nabave jagnje, kako bi se moglo zaklati i celo ispeći nakon početka 14. nisana. Gde će pojesti taj obrok i ko će ga pripremiti? Isus nije dao nikakve detalje o tome, tako da Juda ništa nije mogao javiti svešteničkim glavarima.

U četvrtak, verovatno u rano popodne, Isus je poslao Petra i Jovana iz Vitanije sa zadatkom: „Idite i pripremite nam pashalnu žrtvu da jedemo.“ Oni su na to upitali: „Gde hoćeš da je pripremimo?“ Isus im je rekao: „Kad uđete u grad srešće vas čovek koji nosi krčag s vodom. Pođite za njim u kuću u koju uđe. I recite domaćinu te kuće: ’Učitelj te pita: „Gde je gostinska soba u kojoj mogu da jedem pashalnu žrtvu sa svojim učenicima?“‘ On će vam pokazati veliku nameštenu gornju sobu. Tamo je pripremite“ (Luka 22:8-12).

Nema sumnje da je vlasnik te kuće bio Isusov učenik. Možda je očekivao da će Isus koristiti njegovu kuću da bi proslavio Pashu. Kada su dva apostola došla u Jerusalim, našla su sve kako im je Isus rekao. Zatim su se oni pobrinuli da se spremi jagnje i da se uradi sve što je potrebno za proslavu Pashe za 13 osoba — Isusa i 12 apostola.