Док је још био с апостолима у горњој соби, Исус их је охрабрио: „Нека се ваше срце не узнемирује. Исказујте веру у Бога, и у мене исказујте веру“ (Јован 13:36; 14:1).

Исус им је објаснио зашто није требало да се узнемиравају због његовог одласка: „У кући мог Оца има много станова [...] Кад одем и припремим вам место, поново ћу доћи и примићу вас у свој дом, да и ви будете тамо где сам ја.“ Апостоли нису разумели да је он говорио о одласку на небо. Зато је Тома рекао: „Господе, не знамо куда идеш. Како бисмо знали пут?“ (Јован 14:2-5).

„Ја сам пут и истина и живот“, одговорио је Исус. Само онај ко прихвати његова учења и настоји да живи попут њега, може бити на небу, у кући његовог Оца. О томе је рекао: „Нико не долази к Оцу осим преко мене“ (Јован 14:6).

Филип је све то пажљиво слушао, па је замолио Исуса: „Господе, покажи нам Оца и то нам је довољно.“ Изгледа да је желео да види неки приказ Божје славе, као што су то видели Мојсије, Илија и Исаија. Међутим, апостоли су имали нешто боље од таквих визија. Исус је о томе рекао: „Већ сам толико времена с вама, а ти ме, Филипе, још ниси упознао? Ко је видео мене, видео је и Оца.“ Исус је савршено одражавао Очеву личност. Због тога су, посматрајући Исуса и живећи у његовој близини, апостоли могли видети какав је његов Отац. Наравно, Отац је већи од Исуса, што се види из онога што је Исус рекао: „Оно што вам ја говорим не говорим сам од себе“ (Јован 14:8-10). Апостоли су могли да виде да је Исус сву част за своја учења приписивао свом Оцу.

 Такође су видели чудесна дела која је Исус чинио и слушали га док је објављивао добру вест о Божјем Краљевству. А сада им је рекао: „Ко исказује веру у мене, чиниће дела каква и ја чиним. Чиниће и већа дела од ових“ (Јован 14:12). Исус није рекао да ће они чинити већа чуда од његових. Међутим, они ће своју службу обављати много дуже, на много већем подручју и доћи ће до много већег броја људи.

Па ипак, након Исусовог одласка, неће бити препуштени сами себи, јер им је он обећао: „Ако нешто замолите у моје име, учинићу то.“ Још је рекао: „Ја ћу замолити Оца и он ће вам дати другог помоћника да буде с вама заувек, а то је дух истине“ (Јован 14:14, 16, 17). Дакле, засигурао им је да ће примити свети дух. То ће се десити на Педесетницу.

„Још мало“, рекао је, „и свет ме више неће видети, али ви ћете ме видети, јер ја живим, а и ви ћете живети“ (Јован 14:19). Дакле, Исус ће се након ускрсења појавити пред својим ученицима у физичком телу, а касније ће их ускрснути како би били с њим на небу као духовна створења.

Након тога је Исус изнео једноставну чињеницу: „Ко има моје заповести и држи их се, тај ме воли. А ко воли мене, њега ће волети мој Отац, и ја ћу га волети и објавићу му се.“ На то је Јуда, којег су звали и Тадија, упитао: „Господе, како то да намераваш да се објавиш нама, а не свету?“ Исус му је одговорио: „Ако ме неко воли, држаће се моје речи, и мој Отац ће га волети [...] Ко ме не воли, не држи се моје речи“ (Јован 14:21-24). За разлику од његових следбеника, свет у Исусу неће препознати пут, истину и живот.

Исус неће још дуго бити с њима. Како ће његови ученици упамтити све чему их је поучавао? Он је о томе рекао: „Помоћник, свети дух, кога ће Отац послати у моје име, он ће вас поучити свему и подсетиће вас на све што сам вам говорио.“ Апостоли су видели да свети дух може чинити моћна дела, зато их је то обећање утешило. Још је додао: „Мир вам остављам, мир свој дајем вам [...] Нека се ваше срце не узнемирује и нека се не боји“ (Јован 14:26, 27). Дакле, ученици нису имали разлога да се плаше — од Исусовог Оца ће добити смернице и заштиту.

Ускоро ће се уверити у то. Исус им је рекао: „Долази владар света. Он нема власти нада мном“ (Јован 14:30). Ђаво је већ био ушао у Јуду и почео да утиче на његова дела. Али Исус није имао слабости које је Сатана могао да искористи и наведе га да окрене леђа Богу. Такође, Сатана неће моћи да спречи Исусово ускрсење. Због чега? Исус је пружио одговор: „Ја чиним онако како ми је Отац заповедио.“ Био је сигуран да ће га Отац ускрснути (Јован 14:31).