Isus se spremao da sa apostolima napusti gornju sobu gde su proslavili Pashu. Nakon mnogih poučnih i ohrabrujućih reči, on je zaključio: „Ovo sam vam govorio da se ne pokolebate u veri.“ Zašto je bilo na mestu to što im je rekao? Objasnio im je: „Izbacivaće vas iz sinagoga. U stvari, dolazi čas kad će svako ko vas ubije misliti da služi Bogu“ (Jovan 16:1, 2).

To je sigurno uznemirilo apostole. Iako im je Isus i ranije govorio da će ih svet mrzeti, nije im do sada otvoreno rekao da će biti ubijani. Zašto je to rekao tek sada? „To vam nisam rekao u početku, jer sam bio s vama“ (Jovan 16:4). Došlo je vreme da ih ojača, pošto će ih napustiti. To će im pomoći da se kasnije ne spotaknu.

Zatim je dodao: „Idem k onome koji me je poslao, ali niko od vas me ne pita: ’Kuda ideš?‘“ Ranije te večeri su ga ispitivali o tome kuda namerava da ide (Jovan 13:36; 14:5; 16:5). Međutim, sada ih je potreslo ono što im je rekao o progonstvima koja će ih zadesiti. Zato su bili zaokupljeni razmišljanjem o tome, pa ga nisu ništa pitali o slavi koja ga čeka ili o tome šta sve to znači za prave Božje sluge. Isus je primetio: „Žalost [je] ispunila vaše srce jer sam vam to rekao“ (Jovan 16:6).

Zatim je objasnio: „Za vaše je dobro što ja odlazim. Jer ako ne odem, pomoćnik neće doći k vama, ali ako odem, poslaću ga k vama“ (Jovan 16:7). Isus je morao umreti i otići na nebo da bi učenici primili sveti duh. Taj duh on može poslati svojim slugama bilo gde na planeti.

Sveti duh će ’pokazati svetu šta je greh, šta je pravednost, a šta osuda‘ (Jovan 16:8). Dakle, biće razotkriveno to što svet nije pokazao veru u Božjeg Sina, Isusa. Njegov odlazak na nebo će pružiti dokaze o njegovoj pravednosti i pokazaće zašto Satana, „vladar ovog sveta“, zaslužuje da bude osuđen (Jovan 16:11).

„Još imam mnogo toga da vam kažem“, nastavio je Isus, „ali sada to ne možete nositi.“ Kada na njih bude izliven sveti duh, on će im pomoći da razumeju „svu istinu“ i da žive po njoj (Jovan 16:12, 13).

Apostole je zbunilo ono što je Isus nakon toga rekao: „Još malo, i više me nećete videti.“ Zato su pitali jedan drugoga šta to znači. Isus je shvatio da su želeli da čuju objašnjenje, pa im je rekao: „Zaista, zaista, kažem vam, vi ćete plakati i naricati, a svet će se radovati. Vi ćete se žalostiti, ali vaša će se žalost pretvoriti u radost“ (Jovan 16:16, 20). Kada on bude ubijen sledećeg popodneva, verske vođe će se radovati, a učenici će biti žalosni. Međutim, njihova žalost će se pretvoriti u radost kad Isus bude uskrsnut. Ta radost će biti još veća kada Bog na njih izlije sveti duh.

Isus je situaciju u kojoj će se naći apostoli uporedio sa ženom koja treba da se porodi. On je rekao: „Žena je žalosna kad rađa jer je došao njen čas, ali kad rodi dete, više se ne seća muke, od radosti što je čovek došao na svet.“ Isus je ohrabrio apostole: „Tako ste i vi sada žalosni, ali opet ću vas videti i srce će se vaše radovati i niko vam neće oduzeti vašu radost“ (Jovan 16:21, 22).

 Do tada se apostoli nisu molili u Isusovo ime. Ali sada im je rekao: „U taj dan ćete moliti u moje ime.“ Zbog čega u njegovo ime? To nije značilo da im Otac inače ne bi uslišio molbe. Isus je o tome rekao: „Sam Otac vas voli jer ste vi voleli mene i verovali ste da sam ja izašao kao Očev zastupnik“ (Jovan 16:26, 27).

Te reči su ohrabrile i ojačale apostole, pa su rekli: „Zato verujemo da si izašao od Boga.“ Ali njihova vera će uskoro biti ispitana. Isus je rekao šta će se ubrzo dogoditi: „Evo, dolazi čas, i već je došao, kad ćete se razbežati svako svojoj kući i ostavićete me samog.“ Ipak ih je uverio: „To sam vam rekao da posredstvom mene imate mir. U svetu imate nevolju, ali budite hrabri, ja sam pobedio svet“ (Jovan 16:30-33). Dakle, Isus ih neće napustiti. Uverio ih je da i oni, baš kao on, mogu pobediti svet tako što će verno vršiti Božju volju, i to uprkos pokušajima Satane i njegovog sveta da slome njihovu besprekornost.