Исус се управо помолио са својим верним апостолима. Затим, након што су „отпевали хвалоспеве, изашли су на Маслинску гору“ (Марко 14:26). Кренули су на исток, у Гетсимански врт, где је Исус имао обичај да одлази.

Кад су стигли на то прелепо место окружено маслинама, Исус је ту оставио осморицу апостола. Можда је то било у близини улаза у врт, будући да им је рекао: „Седите овде док ја одем тамо и помолим се.“ Са собом је повео тројицу апостола — Петра, Јакова и Јована — па отишао дубље у врт. Обузели су га немир и тескоба, па је рекао тој тројици: „Душа је моја на смрт жалосна. Останите овде и бдите са мном“ (Матеј 26:36-38).

Након тога се удаљио од њих, „пао [...] на земљу и почео да се моли“. За шта се у тим тешким тренуцима молио? „Оче, теби је све могуће. Уклони ову чашу од мене. Али нека не буде како ја хоћу, него како ти хоћеш“, молио је свог Оца (Марко 14:35, 36). Шта је тиме желео да каже? Да не жели да буде Откупитељ? Ни у ком случају!

Док је био на небу, могао је да види како су Римљани на окрутан начин убијали осуђенике. Сада је био човек и могао је да осети физичку бол. Зато му није било свеједно када је размишљао о ономе што га чека. Што је још важније, било му је веома тешко што ће умрети као злочинац и тиме можда нанети срамоту Очевом имену. За неколико сати ће бити прибијен на стуб под оптужбом да је хулио против Бога.

Након што се дуже молио, вратио се и затекао тројицу апостола како спавају. Зато се обратио Петру: „Зар нисте могли ни један сат да бдите са мном? Бдите и молите се, да не дођете у искушење.“ Исус је разумео да су и апостоли били под великим притиском и да је ноћ већ поодмакла. Зато је додао: „Дух је, додуше, срчан, али је тело слабо“ (Матеј 26:40, 41).

Затим је други пут отишао да се моли Богу да ’уклони од њега чашу‘. Након тога је поново затекао ученике како спавају, иако је требало да се моле да не би дошли у искушење. Када им се обратио, „нису знали шта да му одговоре“ (Марко 14:40). Он је и трећи пут отишао, пао ничице и молио се.

Био је веома забринут због тога што ће умрети као злочинац и тако можда нанети срамоту свом Оцу, Јехови. Међутим, Јехова је чуо молитве свог Сина и послао му анђела да га ојача. Па ипак, Исус није престао да се моли свом Оцу, већ се молио „још усрдније“. Био је под огромним емоционалним притиском. На њему је лежала велика одговорност. У питању су били његов вечни живот и вечни живот свих верних  људи. На крају му је зној „постао као капи крви које су падале на земљу“ (Лука 22:44).

Када се Исус трећи пут вратио код апостола, опет су спавали. „У оваквом тренутку спавате и почивате“, рекао је. „Ево, приближио се час да Син човечји буде издат и предат у руке грешницима. Устаните, пођимо. Мој издајник се приближио“ (Матеј 26:45, 46).