Исус није покушавао да пред Пилатом сакрије чињеницу да је краљ. Па ипак, његово Краљевство није представљало претњу за Рим. „Моје краљевство није део овог света“, рекао је. „Кад би моје краљевство било део овог света, моје слуге би се бориле да не будем предат Јудејцима. Али моје краљевство није одавде“ (Јован 18:36). Дакле, Исус има Краљевство, али не овде на земљи.

Пилат се није тиме задовољио. Упитао је: „Дакле, ти си краљ?“ Исус је својим одговором потврдио Пилату да је у праву: „Ти сам кажеш да сам ја краљ. Ја сам се зато родио и зато сам дошао на свет, да сведочим за истину. Свако ко је на страни истине слуша мој глас“ (Јован 18:37).

Исус је раније рекао Томи: „Ја сам пут и истина и живот.“ Сада је и Пилат чуо да је сврха Исусовог доласка на земљу да сведочи за истину, конкретно истину о Краљевству. Исус је био одлучан да остане веран тој истини чак и по цену живота. Тада га је Пилат упитао: „Шта је истина?“, али није сачекао одговор. Сматрао је да је довољно чуо да би могао да донесе пресуду (Јован 14:6; 18:38).

Поново је изашао пред мноштво окупљено испред двора. Очигледно је Исус стајао поред њега када се обратио свештеничким главарима и онима који су били с њима: „Не налазим никакву кривицу на овом човеку.“ Мноштво се на то разљутило и упорно тврдило: „Својим учењем он буни народ по целој Јудеји, почевши од Галилеје па све довде“ (Лука 23:4, 5).

Пилат је сигурно био запрепашћен фанатизмом који су показивали Јудејци. Док су свештенички главари и старешине народа и даље викали, Пилат је упитао Исуса: „Зар не чујеш какве све оптужбе износе против тебе?“ (Матеј 27:13). Исус на то није ништа рекао. Пилат је био запањен његовим мирним држањем пред разјареном руљом која га је оптуживала.

Јудејци су рекли да је Исус ’почео од Галилеје‘. Тако је Пилат сазнао да је Исус из Галилеје. То му је дало идеју како да избегне кривицу у Исусовом случају. Ирод Антипа (син Ирода Великог) владао је Галилејом и током те Пасхе био је у Јерусалиму. Зато је Пилат послао Исуса код њега. Управо је Ирод Антипа погубио Јована Крститеља. Касније, када је чуо да је Исус чинио чуда, Ирод се забринуо да би Исус могао бити ускрснули Јован (Лука 9:7-9).

Ироду је било драго што му се пружа могућност да види Исуса. Он није желео да му помогне нити да сазна да ли су оптужбе против њега основане. Једноставно је био радознао и надао се да ће „видети неко чудо“ (Лука 23:8). Па ипак, Исус није удовољио његовој радозналости. У ствари, док га је Ирод испитивао, Исус није рекао ни реч. Тада је разочарани Ирод почео да га са својим војницима понижава (Лука 23:11). Обукли су му сјајну хаљину и исмевали га. Затим га је Ирод поново послао код Пилата. Ирод и Пилат су до тада били непријатељи, али су после овога постали добри пријатељи.

Након Исусовог повратка, Пилат је сазвао свештеничке главаре, јудејске поглаваре и народ и рекао им: „Ја сам га испитао пред вама, али нисам нашао да је овај човек крив за оно за шта га оптужујете. А није нашао ни Ирод, јер га је послао назад к нама. Ево, није учинио ништа чиме би заслужио  смрт. Зато ћу га казнити и пустити“ (Лука 23:14-16).

Пилат је желео да ослободи Исуса, јер је разумео да су га свештеници предали из зависти. Али за то је имао још један разлог. Док је седео на судској столици, жена му је поручила: „Немој имати ништа с тим праведником, јер сам данас у сну [очигледно божанског порекла] много претрпела због њега“ (Матеј 27:19).

Како ће Пилат покушати да ослободи овог невиног човека?