Било је предвече у петак, 14. нисана. Након заласка сунца почеће сабат, 15. нисан. Исус је већ био мртав, али злочинци на стубу поред њега били су и даље живи. Према Закону, тела преминулих нису смела да ’остану на стубу преко ноћи‘ него је требало да буду сахрањена „истог дана“ (Поновљени закони 21:22, 23).

Надаље, петак је био дан припреме јер су људи припремали оброке и завршавали послове који нису могли да чекају да прође сабат. Након заласка сунца, почеће такозвани двоструки, „велики сабат“ (Јован 19:31). Назван је тако зато што је 15. нисан био први дан седмодневног Празника бесквасних хлебова. Тај дан се увек сматрао сабатом (Левитска 23:5, 6). Међутим, овог пута се поклапао с недељним сабатом.

Зато су Јудејци тражили од Пилата да убрза Исусову смрт, као и смрт злочинаца. Како? Тако што би им се поломиле ноге. На тај начин не би могли да се ослоне на њих како би исправили тело и дисали. Зато су војници поломили ноге двојици злочинаца. Пошто је Исус већ био мртав, њему то нису учинили. Тако су се испуниле речи из Псалма 34:20: „Он чува све кости његове, ниједна од њих неће се сломити.“

Да  би се отклонила сумња да ли је Исус заиста мртав, један војник је забио копље у близини његовог срца. „Одмах је изашла крв и вода“ (Јован 19:34). То је било испуњење још једног пророчанства: „Гледаће у онога кога су проболи“ (Захарија 12:10).

Јосиф, „богат човек из Ариматеје“ и угледни члан Синедриона, такође је присуствовао погубљењу (Матеј 27:57). За њега се каже да је био „добар и праведан човек“, који је „чекао Божје краљевство“. Он није подржао судску пресуду против Исуса, будући да је био „Исусов ученик, али је то крио због страха од Јудејаца“ (Лука 23:50; Марко 15:43; Јован 19:38). Сада се усудио да од Пилата тражи Исусово тело. Пилат је позвао стотника који је био задужен за погубљење да потврди да је Исус мртав. Затим је пристао на Јосифов захтев.

Након тога, Јосиф је купио чист, фин лан и скинуо Исусово тело са стуба. Завио га је у лан као припрему за сахрану. Никодим, „човек који [...] је [код Исуса] први пут био дошао ноћу“, помогао је око припрема (Јован 19:39). Донео је око сто либри (око 30 килограма) скупе мешавине смирне и алоје. Исусово тело је било умотано у завоје с тим биљем, према јудејским погребним обичајима.

Јосиф је поседовао некоришћен гроб уклесан у стени недалеко одатле, па су тамо положили Исусово тело. Затим су на улаз у гроб наваљали огроман камен. Све је то урађено у журби, пре почетка сабата. Марија Магдалена и Марија, мајка Јакова Мањег, можда су помагале око припреме Исусовог тела. Сада су пожуриле кућама да би ’припремиле мирисна уља и друге мирисе‘ како би након сабата довршиле погребне припреме које су започеле (Лука 23:56).

Следећег дана, на сабат, свештенички главари и фарисеји отишли су код Пилата и рекли: „Сетили смо се да је тај варалица још док је био жив рекао: ’После три дана ускрснућу.‘ Зато заповеди да се гроб осигура до трећег дана, да не би дошли његови ученици и украли га, па рекли народу: ’Устао је из мртвих!‘ Тако би та последња превара била гора од прве.“ Пилат им је одговорио: „Имате стражу. Идите и осигурајте га како знате“ (Матеј 27:63-65).

У недељу у зору, Марија Магдалена, Марија Јаковљева мајка и још неке жене дошле су до Исусовог гроба и донеле мирисна уља како би завршиле припреме око Исусовог тела. Питале су се: „Ко ће нам одваљати камен са улаза у гроб?“ (Марко 16:3). Али догодио се земљотрес, а Божји анђео је одваљао камен. Стражара није било, а гроб је био празан!