У недељу, 16. нисана, ученици су били обесхрабрени. Нису разумели шта је значио празан гроб (Матеј 28:9, 10; Лука 24:11). Касније тог дана, Клеопа и још један ученик кренули су из Јерусалима за Емаус, удаљен око десет километара.

Док су пешачили, разговарали су о свему што се догодило. Ту им се придружио један непознат човек. Упитао их је: „О чему то успут расправљате међу собом?“ Клеопа му је одговорио: „Зар си ти једини странац у Јерусалиму који не зна шта се у њему ових дана догађало?“ А он их је упитао: „Шта то?“ (Лука 24:17-19).

„Оно што се догодило с Исусом Назарећанином“, одговорили су му. „А ми смо се надали да је он тај који ће избавити Израел“ (Лука 24:19-21).

Клеопа и његов сапутник су му затим испричали оно што се десило тог дана. Рекли су да су неке жене биле на Исусовом гробу и пронашле га празног, као и да су виделе нешто веома чудно — анђеле који су рекли да је Исус жив. Такође су му испричали да су и други били на гробу и „нашли све како су жене рекле“ (Лука 24:24).

Та двојица ученика су се очигледно питала шта би то све могло да значи. Непознат човек је проговорио с ауторитетом неког ко има право да исправи њихово мишљење: „О како сте безумни и спорог срца да поверујете у све што су говорили пророци! Зар није требало да Христ све то претрпи и да уђе у своју славу?“ (Лука 24:25, 26). Затим им је протумачио многе делове Писма који су се односили на Христа.

На крају су заједно стигли у Емаус. Ова двојица ученика су желела да чују још нешто, па су позвала овог странца: „Остани с нама, јер је близу вече, дан је на измаку.“ Он се сложио. Кад су били за столом, изговорио је молитву, изломио хлеб и дао им. Тада су ученици препознали да је то био Исус, али је он нестао (Лука 24:29-31). Више није било сумње да је ускрснуо!

На то су ови ученици рекли: „Зар нам није срце горело док нам је путем говорио, док нам је тумачио Писма?“ (Лука 24:32). Након тога су пожурили назад у Јерусалим, где су пронашли апостоле и друге. Пре него што су Клеопа и његов сапутник успели да испричају шта им се десило, они су им рекли: „Господ је заиста ускрснуо и појавио се Симону!“ (Лука 24:34). Тада су и њих двојица рекла да се појавио и њима. И они су били очевици.

Међутим, убрзо се десило нешто што их је све оставило без речи. Исус се појавио међу њима! Било је то чудо, будући да су у страху од Јудејаца закључавали врата. Па ипак, Исус је стајао у соби где су се они налазили. Обратио им се речима: „Мир вама.“ Али су се они следили од страха. Као и у једној ранијој прилици, „помислили [су] да виде духа“ (Лука 24:36, 37; Матеј 14:25-27).

Да би им доказао да није утвара или плод њихове маште, већ да је у телу човека Исус им је показао руке и ноге и рекао: „Зашто сте се препали? Зашто се сумње јављају у вашим срцима? Погледајте моје руке и моје ноге. То сам ја. Опипајте ме и видећете, јер дух нема месо и кости као што видите да ја имам“ (Лука 24:36-39). Иако су ученици били пресрећни и задивљени, било им је тешко да поверују.

 Исус је и даље покушавао да их увери да је стваран. Зато их је упитао: „Имате ли овде нешто за јело?“ Узео је комад печене рибе и појео. Тада им је рекао: „То је оно о чему сам вам говорио док сам још био с вама, да се мора испунити све што је о мени написано у Мојсијевом закону, у Пророцима и у Псалмима“ (Лука 24:41-44).

Као што је помогао Клеопи и његовом сапутнику да разумеју Писмо, сада је то исто учинио за све окупљене. Рекао је: „Тако је написано, да ће Христ страдати и трећи дан устати из мртвих и да ће се у његово име по свим народима проповедати о покајању које је потребно за опроштење греха, почевши од Јерусалима, и ви ћете бити сведоци тога“ (Лука 24:46-48).

Из неког разлога, апостол Тома није био присутан. Наредних дана, други су му одушевљено говорили: „Видели смо Господа!“ А он им је рекао: „Док не видим ране од клинова на његовим рукама, док не ставим прст у те ране и не ставим руку у рану на његовом боку, нећу веровати“ (Јован 20:25).

Осам дана касније, ученици су поново били окупљени, а врата су била закључана. Овог пута је и Тома био с њима. Исус се појавио у људском телу и поздравио их: „Мир вама!“ Тада се окренуо ка Томи и рекао: „Стави прст овде и погледај моје руке, и пружи руку и стави је на мој бок. И немој сумњати, него веруј.“ Тома је на то узвикнуо: „Мој Господ и мој Бог!“ (Јован 20:26-28). Сада је био сигуран да је Исус ускрснуо као духовно биће и да га је послао Јехова Бог.

„Јеси ли поверовао зато што си ме видео?“, упитао га је Исус, а затим наставио, „срећни су они који не виде, а ипак верују“ (Јован 20:29).