Исус је на сабат још увек био у Јерусалиму. Док је са својим ученицима пролазио градом, наишао је на просјака слепог од рођења. Ученици су га упитали: „Учитељу, ко је сагрешио, овај човек или његови родитељи, па се родио слеп?“ (Јован 9:2).

Ученици су знали да овај човек није имао никакву невидљиву душу која је постојала пре него што се родио. Међутим, можда су се питали да ли је могуће да особа почини грех док је још у утроби своје мајке. Исус им је одговорио: „Нити је сагрешио овај човек нити његови родитељи, него је то зато да се на њему покажу Божја дела“ (Јован 9:3). Према томе, ни овај човек ни његови родитељи нису починили неки грех који је проузроковао његово слепило. У ствари, због Адамовог греха, сви људи су несавршени и подложни здравственим проблемима, као што је слепило. Али Исус је на овом човеку могао да покаже Божја дела, као што је то чинио и раније када је лечио друге људе.

Међутим, он је нагласио да за то нема много времена. „Док је још дан, морамо чинити дела онога који ме је послао“, рекао је. „Долази ноћ, кад нико не може да ради. Док сам у свету, ја сам светлост света“ (Јован 9:4, 5). Ускоро ће се његов живот завршити у тами гроба, одакле неће моћи ништа да уради. У међувремену, он је извор просветљења.

Али хоће ли излечити овог човека и како ће то урадити? Прво је пљунуо на земљу и направио блато. Затим је узео нешто од тога и ставио на човекове очи, а онда рекао: „Иди, опери се у језерцету Силоаму“ (Јован 9:7). Човек га је послушао и након тога одмах прогледао. Можемо само замислити колико је био срећан што је први пут у животу могао да види.

Суседи и други који су га познавали, били су задивљени. „Зар то није онај који је седео и просио?“, питали су. „То је тај“, неки су одговарали. Али други нису могли да верују, па су говорили: „Није, него му је сличан.“ На то је сам човек одговорио: „Ја сам тај“ (Јован 9:8, 9).

Зато су га упитали: „Како су ти се отвориле очи?“ Он је одговорио: „Човек који се зове Исус направио је блато, намазао ми очи и рекао: ’Иди на Силоам и опери се.‘ И тако сам отишао, опрао се и прогледао.“ А они су га упитали: „Где је он?“ Просјак је одговорио: „Не знам“ (Јован 9:10-12).

Тада су га људи одвели код фарисеја, који су такође желели да знају како је прогледао. Он им је рекао: „Ставио ми је блато на очи и ја сам се опрао и сад видим.“ Фарисеји се нису радовали са излеченим просјаком, већ  су неки од њих оптужили Исуса: „Тај човек није од Бога, јер не поштује сабат.“ Други су пак тврдили: „Како може човек који је грешник да чини таква чуда?“ (Јован 9:15, 16). Тако је дошло до поделе међу њима.

Пошто нису могли да се сложе, окренули су се ка просјаку коме је враћен вид и упитали га: „Шта ти кажеш о том човеку који ти је отворио очи?“ Он није нимало сумњао у то ко је Исус, па је одговорио: „Он је пророк“ (Јован 9:17).

Фарисеји су одбили да поверују у то. Можда су мислили како је постојао договор између Исуса и тог човека да би преварили народ. Закључили су да је једини начин да реше то питање да испитају просјакове родитеље како би утврдили да ли је он заиста био слеп.