Isus je na sabat još uvek bio u Jerusalimu. Dok je sa svojim učenicima prolazio gradom, naišao je na prosjaka slepog od rođenja. Učenici su ga upitali: „Učitelju, ko je sagrešio, ovaj čovek ili njegovi roditelji, pa se rodio slep?“ (Jovan 9:2).

Učenici su znali da ovaj čovek nije imao nikakvu nevidljivu dušu koja je postojala pre nego što se rodio. Međutim, možda su se pitali da li je moguće da osoba počini greh dok je još u utrobi svoje majke. Isus im je odgovorio: „Niti je sagrešio ovaj čovek niti njegovi roditelji, nego je to zato da se na njemu pokažu Božja dela“ (Jovan 9:3). Prema tome, ni ovaj čovek ni njegovi roditelji nisu počinili neki greh koji je prouzrokovao njegovo slepilo. U stvari, zbog Adamovog greha, svi ljudi su nesavršeni i podložni zdravstvenim problemima, kao što je slepilo. Ali Isus je na ovom čoveku mogao da pokaže Božja dela, kao što je to činio i ranije kada je lečio druge ljude.

Međutim, on je naglasio da za to nema mnogo vremena. „Dok je još dan, moramo činiti dela onoga koji me je poslao“, rekao je. „Dolazi noć, kad niko ne može da radi. Dok sam u svetu, ja sam svetlost sveta“ (Jovan 9:4, 5). Uskoro će se njegov život završiti u tami groba, odakle neće moći ništa da uradi. U međuvremenu, on je izvor prosvetljenja.

Ali hoće li izlečiti ovog čoveka i kako će to uraditi? Prvo je pljunuo na zemlju i napravio blato. Zatim je uzeo nešto od toga i stavio na čovekove oči, a onda rekao: „Idi, operi se u jezercetu Siloamu“ (Jovan 9:7). Čovek ga je poslušao i nakon toga odmah progledao. Možemo samo zamisliti koliko je bio srećan što je prvi put u životu mogao da vidi.

Susedi i drugi koji su ga poznavali, bili su zadivljeni. „Zar to nije onaj koji je sedeo i prosio?“, pitali su. „To je taj“, neki su odgovarali. Ali drugi nisu mogli da veruju, pa su govorili: „Nije, nego mu je sličan.“ Na to je sam čovek odgovorio: „Ja sam taj“ (Jovan 9:8, 9).

Zato su ga upitali: „Kako su ti se otvorile oči?“ On je odgovorio: „Čovek koji se zove Isus napravio je blato, namazao mi oči i rekao: ’Idi na Siloam i operi se.‘ I tako sam otišao, oprao se i progledao.“ A oni su ga upitali: „Gde je on?“ Prosjak je odgovorio: „Ne znam“ (Jovan 9:10-12).

Tada su ga ljudi odveli kod fariseja, koji su takođe želeli da znaju kako je progledao. On im je rekao: „Stavio mi je blato na oči i ja sam se oprao i sad vidim.“ Fariseji se nisu radovali sa izlečenim prosjakom, već  su neki od njih optužili Isusa: „Taj čovek nije od Boga, jer ne poštuje sabat.“ Drugi su pak tvrdili: „Kako može čovek koji je grešnik da čini takva čuda?“ (Jovan 9:15, 16). Tako je došlo do podele među njima.

Pošto nisu mogli da se slože, okrenuli su se ka prosjaku kome je vraćen vid i upitali ga: „Šta ti kažeš o tom čoveku koji ti je otvorio oči?“ On nije nimalo sumnjao u to ko je Isus, pa je odgovorio: „On je prorok“ (Jovan 9:17).

Fariseji su odbili da poveruju u to. Možda su mislili kako je postojao dogovor između Isusa i tog čoveka da bi prevarili narod. Zaključili su da je jedini način da reše to pitanje da ispitaju prosjakove roditelje kako bi utvrdili da li je on zaista bio slep.