Пошто фарисеји нису желели да се помире с тим да је Исус вратио вид човеку слепом од рођења, позвали су његове родитеље. Они су били свесни да им прети опасност да буду ’искључени из синагоге‘ (Јован 9:22). Такво одвајање од других Јудејаца озбиљно би утицало на њихов друштвени положај и економско стање.

Када су стигли, фарисеји су им поставили два питања: „Да ли је ово ваш син, за кога ви кажете да се родио слеп? Како то да сада види?“ Родитељи су одговорили: „Знамо да је ово наш син и да се родио слеп. Али како сад види, то не знамо, и ко му је отворио очи, не знамо.“ Чак и да им је син испричао шта се догодило, они су пажљиво бирали речи и зато су рекли: „Њега питајте. Пунолетан је, нека говори сам за себе“ (Јован 9:19-21).

Тако су фарисеји поново позвали излеченог човека. Застрашивали су га тврдњама да имају доказе против Исуса. „Дај славу Богу“, захтевали су. „Ми знамо да је тај човек грешник.“ Избегавајући директан одговор, човек је рекао: „Да ли је грешник, не знам.“ Затим је додао: „Једно знам: био сам слеп, а сада видим“ (Јован 9:24, 25).

Фарисеји нису желели да се задрже на томе, већ су наставили: „Шта ти је учинио? Како ти је отворио очи?“ Човек је храбро одговорио: „Већ сам вам рекао, али ме нисте слушали. Зашто то опет хоћете да чујете? Зар и ви желите да постанете његови ученици?“ Сада су га бесно оптужили: „Ти си његов ученик, а ми смо Мојсијеви ученици. Ми знамо да је Мојсију говорио Бог, а за овога не знамо одакле је“ (Јован 9:26-29).

Просјак је на то с чуђењем додао: „То и јесте чудно да ви не знате одакле је, а мени је отворио очи.“ Затим је на логичан начин објаснио кога Бог услишава и прихвата: „Знамо да Бог не услишава грешнике, него ако је неко богобојазан и врши његову вољу, њега услишава. Никада се још није чуло да је неко отворио очи човеку слепом од рођења.“ На крају је закључио: „Да он није од Бога, не би могао ништа да учини“ (Јован 9:30-33).

Фарисеји нису могли да оспоре ниједну његову реч, па су га прекорили: „Сав си се у гресима родио, и ти нас да учиш?“ Затим су га избацили (Јован 9:34).

Када је чуо шта се догодило, Исус је пронашао тог човека и упитао га: „Верујеш ли ти у Сина човечјег?“ Излечени човек је одговорио: „А ко је тај, господине, да верујем у њега?“ Тада му је Исус отворено рекао: „Видео си га. То је онај који говори с тобом“ (Јован 9:35-37).

На то је човек одговорио: „Верујем у њега, Господе.“ Затим се пун вере и поштовања поклонио пред Исусом, који је затим рекао нешто веома значајно: „Ради овог суда ја сам дошао на овај свет: да прогледају они који не виде, а који виде, да ослепе“ (Јован 9:38, 39).

Фарисеји који су ту били присутни нису били дословно слепи. Зато су упитали: „Зар смо и ми слепи?“ Право питање је било да ли су у духовном погледу имали добар вид и исправно водили народ? Исус им је одговорио: „Да сте слепи, не бисте имали греха. Али ви сад кажете: ’Видимо.‘ Зато ваш грех остаје“ (Јован 9:40, 41). Да нису били учитељи у Израелу, не би било необично што су одбацивали Месију. Али будући да су добро познавали Закон, чинили су озбиљан грех.