1. Кој шај те вакерел аменге кова тано о исправно начин сар те обожавина е Девле?

БУТ религие вакерена кај сикавена е манушен о чачипе башо Девел. Ама, адава нане аѓаар соске бут религие иси лен различно сикљојбе башо адава кој тано о Девел хем сар ваљани те обожавина ле. Сар шај те џана кова тано о исправно начин сар те обожавина е Девле? Само о Јехова шај те вакерел аменге сар ваљани те обожавина ле.

2. Сар шај те сикљова кова тано о исправно начин те служина е Девлеске?

² О Јехова денѓа амен и Библија те шај те сикљова сар те служина леске ко исправно начин. Адалеске проучин и Библија хем о Јехова ка поможинел туке те овел тут корист таро адава со сикљовеа, соске ов бут грижинела пе туке (Исаија 48:17).

3. Со мангела о Девел те кера?

³ Несаве мануша вакерена кај о Девел прифатинела са о религие, ама о Исус на вакерѓа аѓаар. Ов вакерѓа: „На секова јекх со вакерела манге: ‚Господаре, Господаре‘, ка кхувел ко небесно царство, него само окова со керела мле Дадескири волја кова сој ко небо“. Адалеске ваљани те сикљова со мангела о Девел хем адава те кера. Адава тано бут сериозно соске о Исус спорединѓа е манушен со на шунена е Девле сар криминалција „со керена лошна буќа“ (Матеј 7:21-23).

4. Со вакерѓа о Исус башо окола со мангена те керен е Девлескири волја?

⁴ О Исус вакерѓа кај нане секогаш те овел аменге локхо  те кера адава со мангела о Девел. Ов вакерѓа: „Кхувен таро тесно удар, соске бувло тано о друмо со ингарела ко уништување, хем бут џене џана ки лесте. А тесно тано о удар хем тесно тано о друмо со ингарела ко живото, хем хари џене аракхена ле“ (Матеј 7:13, 14). О тесно друмо тано о исправно начин сар ваљани те обожавина е Девле хем ов ингарела амен ко вечно живото. А о бувло друмо тано о погрешно начин кова со ингарела амен ко мерибе. О Јехова на мангела нијекх мануш те мерел. Ов дела секаске прилика те сикљол баши лесте (2. Петрово 3:9).

5. Сар шај те пенџара околен со обожавинена е Девле ко исправно начин?

⁵ О Исус вакерѓа кај шај те пенџара околен со обожавинена е Девле ко исправно начин. Адава шај те кера аѓаар со ка испитина ленгере верувања хем о буќа со керена лен. Ов вакерѓа: „Таро ленгере плодија ка пенџарен лен“. Исто аѓаар пхенѓа: „Секова шукар каш дела шукар плоди“ (Матеј 7:16, 17). Акава на значинела кај окола со служинена е Девлеске тане бизо грешке. Ама, е Девлескере слуге секогаш трудинена пе те керен адава сој исправно. Акана ка дикха со ка поможинел аменге те пенџара адален со служинена е Девлеске ко исправно начин.

6, 7. Соске и чачутни религија икерела пе ко адава со пишинела ки Библија? Со сикљоваја таро е Исусескоро пример?

⁶ Ваљани те обожавина е Девле сар со вакерела и Библија. Ој вакерела: „Цело Лил авела таро Девел хем корисно тано те дел поуке, те сикавел аменге сој тано погрешно, те испрајнел са о буќа хем те сикавел сар те живинел пе праведно сар со мангела о Девел, те шај е Девлескоро мануш те овел способно  хем спремно баши секоја шукар бути“ (2. Тимотеј 3:16, 17). О апостол Павле вакерѓа е христијаненге: „Кеда шунѓен е Девлескоро лафи амендар, тумен прифатинѓен ле сар сој тано чаче, сар лафи таро Девел, а на сар лафи таро мануш“ (1. Солуњаните 2:13). И чачутни религија икерела пе само ко адава со пишинела ки Библија, а на ко адава со вакерена о мануша, и традиција или јавер нешто.

⁷ Са со сикавѓа о Исус сине таро е Девлескоро Лафи. (Читин Јован 17:17.) Ов често цитиринела сине тари Библија (Матеј 4:4, 7, 10). О чачутне слуге е Девлескере џана пало е Исусескоро пример, са со сикавена тано тари Библија.

8. Со сикљоваја таро Исус башо адава сар ваљани те обожавина е Јехова?

⁸ Ваљани те обожавина само е Јехова. Ко Псалм 83:18 пишинела: „Те џанен о мануша кај само ту, кова то анав тано Јехова, сиан Најбаро упри цело пхув“. О Исус мангља о мануша точно те џанен кој тано о чачутно Девел, хем адалеске сикавѓа е манушен башо е Девлескоро анав. (Читин Јован 17:6.) Ов вакерѓа: „Е Јехова, те Девле, обожавин ле хем само леске служин“ (Матеј 4:10). Сар Девлескере слуге, амен џаја пало е Исусескоро пример. Обожавинаја само е Јехова, користинаја лескоро анав, сикаваја е јаверен башо лескоро анав хем башо адава со ка керел аменге.

9, 10. Сар сикаваја мангипе јекх јекхеске?

⁹ Ваљани искрено те манга амен јекх јекхеа. О Исус сикавѓа пле ученикон те манген пе јекх јекхеа. (Читин Јован 13:35.) Нане важно котар сием, сави тани амари култура, или дали сием барвале или чороле. О мангипе со сикаваја јекх јекхеске керела амен те ова сар јекх сложно фамилија (Колошаните 3:14). Адалеске,  на џаја ки војна хем на мудараја манушен. Ки Библија пишинела: „О Чхаве е Девлескере хем о Чхаве е Бенгескере пенџарѓовена пало акава: Секој со на икерела пе ки праведност на авела таро Девел, а ни окова да со на мангела пе пхрале“. Исто аѓаар пишинела: „Те манга амен јекх јекхеа. Ма те ова сар о Каин кова со ало таро Лошно хем мударѓа пле пхрале“ (1. Јованово 3:10-12; 4:20, 21).

¹⁰ Амен користинаја амаро време, сила хем о материјална средствија те шај те поможина јекх јекхеске хем те охрабрина амен (Евреите 10:24, 25). Амен „кераја шукарипе сариненге“ (Галатите 6:10).

11. Соске ваљани те верујна кај само преку о Исус шај те спасина амен?

¹¹ Ваљани те верујна кај шај те спасина амен само преку о Исус. И Библија вакерела: „Нане јавер спасители освен лесте, соске нане јавер анав ки пхув со о Девел биринѓа ле машкар о мануша те шај те спасинел амен“ (Дела 4:12). Ко панџто поглавје таро акава лил сиклилем кај о Јехова бичхалѓа е Исусе те дел пло живото сар откупнина са е послушно манушенге (Матеј 20:28). О Јехова биринѓа е Исусе те владинел сар Цари упри цело Пхув. Адалеске и Библија вакерела аменге кај мора те шуна е Исусе ако мангаја те живина вечно. (Читин Јован 3:36.)

12. Соске на мешинаја амен ки политика?

¹² На ваљани те мешина амен ки политика. О Исус на мешинела пе сине ки политика. Кеда судинена ле сине, ов вакерѓа е Пилатеске: „Мло Царство нане дело таро акава свето“ (Јован 18:36). Исто сар о Исус, амен да сием верна е Девлескере Царствоске, адалеске било коте те живина, на мешинаја амен ки политика. И Библија дела амен заповед те ова послушна околенге сој тане ки власт (Римјаните 13:1). Амен шунаја  о закоња тари држава коте со живинаја. Ама, кеда несаво закони пхагела е Јеховаскере мерилија, тегани амен џаја пало пример е апостоленгоро, кола со вакерѓе: „Мора повише те шуна е Девле, него е манушен“ (Дела 5:29; Марко 12:17).

13. Со верујнаја кај ка керел е Девлескоро Царство?

¹³ Верујнаја кај само е Девлескоро Царство ка решинел са о проблемија ко свето. О Исус вакерѓа кај „о шукар хабери башо Царство“ ка проповединел пе ко цело свето. (Читин Матеј 24:14.) Нијекх манушикани влада нашти те керел адава со ка керел е Девлескоро Царство баши аменде (Псалм 146:3). О Исус сикавѓа амен кај ваљани те молина амен башо е Девлескоро Царство кеда вакерѓа: „Те авел тло Царство. Те овел тли волја, сар ко небо аѓаар ки пхув“ (Матеј 6:10). И Библија вакерела аменге кај е Девлескоро Царство ка уништинел са о манушикане владе „а коркори ов ка ачховел засекогаш“ (Даниел 2:44).

14. Со мислинеа ту, кој обожавинела е Девле ко исправно начин?

¹⁴ Кеда ка разгледине акала буќа, пуч тут: „Која религија икерела пе ко адава со сикавела и Библија? Кој вакерела е јаверенге башо е Девлескоро анав? Кој сикавела искрено мангипе јекх јекхеске хем кој верујнела кај о Девел бичхалѓа е Исусе те спасинел амен? Кој на мешинела пе ки политика? Кој проповединела кај е Девлескоро Царство ка решинел са о проблемија?“ Адава керена само е Јеховаскере сведокија (Исаија 43:10-12).

15. Со мора те кера ако мангаја о Девел те прифатинел амаро обожавање?

¹⁵ Нане доволно само те верујна кај иси Девел. О демонија да верујнена кај иси Девел, ама ола на шунена ле (Јаков 2:19). Ако мангаја о Девел те прифатинел  амаро обожавање, нане доволно само те верујна кај постојнела, него мора те кера адава со ов мангела.

16. Соске ваљани те цида амен тари ховавни религија?

¹⁶ Те шај о Девел те прифатинел амаро обожавање, мора те цида амен тари ховавни религија. О пророко Исаија пхенѓа: „Икљовен латар, овен чиста“ (Исаија 52:11; 2. Коринќаните 6:17). Адалеске ваљани те цида амен таро са сој поврзимо е ховавне религијаја.

17, 18. Сој тано „о Баро Вавилон“, хем соске ваљани со посигате те циде тут лестар?

¹⁷ Сој тани и ховавни религија? Адаја тани секоја религија со сикавела амен те обожавина е Девле ко начин со на пишинела ко лескоро Лафи. Ки Библија баши ховавни религија вакерела кај тано „о Баро Вавилон“ (Откровение 17:5). Соске? Пало о Потоп со сине ко време е Ноескоро, бут ховавне сикљојба почминѓе ки диз Вавилон. Акала ховавне сикљојба ширинѓе пе ки цело Пхув. На пример, о мануша со живинена сине ко Вавилон обожавинена сине групе таро трин девела. Авдиве да, бут религие сикавена кај о Девел тано тројство, ама и Библија јасно сикавела кај иси само јекх Девел, о Јехова, хем кај о Исус тано лескоро Чхаво (Јован 17:3). О мануша со живинена сине ко Вавилон исто аѓаар верујнена сине кај кеда некој ка мерел, јекх дело лестар понадари да живинела хем адава дело шај те џал ко пекол. Акава нане чаче. (Дикх и 14, 17 хем 18 фуснота.)

¹⁸ О Девел англедер вакерѓа кај панда хари са о ховавне религие ка овен уништиме (Откровение 18:8). Дали хаљовеа соске ваљани со посигате те циде тут тари ховавни религија? О Јехова мангела те кере адава англедер те овел бут касно (Откровение 18:4).

19. Сар ка грижинел пе о Јехова туке кеда ка одлучине те служине леске?

¹⁹ Кеда ка одлучине те циде тут тари ховавни религија  хем те служине е Јеховаске, некој таро тле амала или тари тли фамилија шај нане те хаљовен тли одлука хем чак шај те противинен пе туке. Ама, о Јехова нане те мукхел тут. Ту ка ове дело тари јекх бари фамилија таро милиоња мануша ко цело свето кола со чаче мангена пе, хем ка овел тут надеж те живине засекогаш ко е Девлескоро нево свето (Марко 10:28-30). Некој таро тле амала хем тари тли фамилија кола со противинена пе туке, пало несаво време шај ка манген те сикљовен тари Библија.

20. Соске тано важно те обожавине е Девле ко исправно начин?

²⁰ Панда хари, о Јехова ка уништинел са е лошна манушен хем лескоро Цартсво ка владинел упри цело Пхув (2. Петрово 3:9, 13). Замислин туке, кобор шукар ка овел адава нево свето! Сарине ка обожавинен е Јехова ко начин сар со мангела ов. Адалеске ваљани панда акана те почмине те обожавине е Девле ко исправно начин.