Замисли следећу ситуацију: Тим се игра с друговима, а онда баца лопту и разбија комшији стакло на ауту.

Да си на Тимовом месту, шта би урадио?

ИМАШ ТРИ МОГУЋНОСТИ:

1. 1. Побећи.

2. 2. Пребацити кривицу на неког другог.

3. 3. Рећи комшији шта се десило и понудити да надокнадиш штету.

Можда могућност под 1 делује најпривлачније. Али постоје добри разлози због којих увек треба да признаш грешке, било да си разбио нешто или урадио нешто друго.

1. Зато што је то исправно.

   Библија каже: „У свему желимо да поштено поступамо“ (Јеврејима 13:18).

2. Зато што људи лакше опраштају онима који признају грешке.

   Библија каже: „Ко крије преступе своје, неће имати успеха, а ко их признаје и оставља, указаће му се милосрђе“ (Пословице 28:13).

3. Што је најважније, зато што тиме радујеш Бога.

   Библија каже: „Јехови [је] одвратан покварен човек, а близак је с честитима“ (Пословице 3:32).

Двадесетогодишња Карина је покушала да сакрије од оца казну за пребрзу вожњу. Али то није остало сакривено. „Око годину дана касније“, каже Карина, „тата је гледао извештаје од осигурања и видео казну за прекорачење брзине на моје име. Направила сам себи велики проблем.“

Шта је научила? Карина каже: „Ако кријеш своје грешке, само ћеш погоршати ствари. Последице ће те стићи пре или касније.“

У Библији пише: „Сви често грешимо“ (Јаковљева 3:2). Као што смо видели, ако признаш грешку, и то одмах, то је показатељ понизности и зрелости.

Следећи корак је да научиш нешто из својих грешака. Девојка по имену Вера каже: „Трудим се да на грешке гледам као на прилику да нешто научим, јер након сваке схватим шта ми је потребно да бих била боља особа и следећи пут поступим другачије.“ Хајде да видимо како то можеш учинити.

Позајмио си бицикл од тате и оштетио га. Шта ћеш урадити?

• Нећеш ништа рећи у нади да тата неће приметити.

• Објаснићеш шта се догодило.

• Рећи ћеш шта се десило, али ћеш окривити неког другог.

Добио си лошу оцену јер ниси довољно учио. Шта ћеш урадити?

• Рећи да је тест био претежак.

• Признати да си сам крив за лошу оцену.

• Тврдити да наставник има нешто против тебе.

 Размисли сада поново о овим двема ситуацијама, али замисли да си ти (1) тата и (2) наставник. Шта би твој тата и наставник мислили о теби ако би спремно признао своје грешке? Шта би мислили о теби ако би се извлачио?

Сада се сети неке грешке коју си направио у току прошле године и одговори на следећа питања.

Шта си урадио? Како си реаговао након што си погрешио?

• Све сам заташкао.

• Окривио сам неког другог.

• Одмах сам признао грешку.

Ако ниси признао грешку, како си се осећао после тога?

• Супер — добро сам се извукао!

• Гризла ме савест — требало је да кажем истину.

Шта би било боље да си урадио у тој ситуацији?

Шта си научио из тога?

Зашто неки не желе да признају своје грешке?

Шта ће људи мислити о теби ако увек заташкаваш своје грешке, а шта ако их признајеш? (Лука 16:10).