Аврахам је научио свог сина Исака да воли Јехову и да верује у сва Јеховина обећања. Али када је Исак имао око 25 година, Јехова је тражио од Аврахама да учини нешто што је било веома тешко. О чему се радило?

Бог је рекао Аврахаму: „Молим те, узми свог сина јединца и принеси га на жртву на брду у земљи Морији.“ Аврахам није знао зашто је Јехова то тражио од њега, али га је ипак послушао.

Рано ујутру је са Исаком и двојицом слугу кренуо према Морији. После три дана пешачења у даљини су угледали брда. Аврахам је рекао својим слугама да их сачекају док он и Исак оду да принесу жртву. Аврахам је дао Исаку да понесе дрва, а он је понео нож. Исак је упитао свог оца: „Где је овца коју ћемо принети на жртву?“ А он му је одговорио: „Јехова ће се побринути за то, сине мој.“

Када су стигли до места које је Јехова показао Аврахаму, направили су олтар. Затим је Аврахам свезао Исаку руке и ноге и положио га на олтар.

У тренутку када је подигао нож, Јеховин анђео га је позвао с неба и рекао му: „Аврахаме! Не дижи руку на дете! Сада знам да верујеш Богу јер си био спреман да жртвујеш свог сина.“ Тада је Аврахам угледао  овна који се роговима заплео у жбуње. Одмах је одвезао Исака и уместо њега принео на жртву овна.

Од тада је Јехова сматрао Аврахама својим пријатељем. Знаш ли зашто? Аврахам је чинио све што је Јехова тражио од њега, чак и онда кад није разумео зашто то тражи.

Јехова је поновио обећање које је дао Аврахаму да ће га благословити и да ће имати много потомака. Он му је такође обећао да ће преко његове породице благословити све добре људе на земљи.