Isak je imao 40 godina kada se oženio Rebekom. Mnogo ju je voleo. Posle nekog vremena dobili su dva sina — i to blizance.

Stariji sin se zvao Isav, a mlađi Jakov. Isav je voleo da bude u polju i postao je dobar lovac. A Jakov je više voleo da bude kod kuće.

U to vreme, najstariji sin je posle očeve smrti dobijao najveći deo imanja i novca. To se zvalo nasledstvo. U Isakovoj porodici u nasledstvo su spadala i obećanja koja je Jehova dao Avrahamu. Isava nisu mnogo zanimala ta obećanja, ali Jakov je znao da su ona veoma važna.

Isav se jednog dana vratio iz lova veoma umoran. Osetio je kako divno miriše jelo koje je Jakov spremio i rekao je: „Jao, što sam gladan! Daj mi malo tog crvenog jela!“ A Jakov mu je rekao: „Hoću, ali prvo mi obećaj da ćeš mi dati svoje nasledstvo.“ Isav mu je rekao: „Baš me briga za nasledstvo! Daću ti ga, samo mi daj da nešto jedem.“ Da li misliš da je bilo pametno to što je Isav uradio? Ne, sigurno nije. Isav se zbog jednog jela odrekao nečeg veoma vrednog.

Kada je Isak ostario, došlo je vreme da blagoslovi svog starijeg sina. Ali Rebeka je pomogla Jakovu, svom mlađem sinu, da dobije taj blagoslov. Isav se  mnogo naljutio kada je to saznao i želeo je da ubije svog brata. Isak i Rebeka su hteli da zaštite Jakova, pa su mu rekli: „Idi kod svog ujaka Lavana i ostani tamo dok se Isav ne smiri.“ Jakov je poslušao svoje roditelje i otišao od kuće da bi izvukao živu glavu.