Jakovljevi potomci su u Egiptu postali poznati kao Izraelci. Nakon Jakovljeve i Josifove smrti, na presto je došao novi faraon. On se plašio da će Izraelci postati moćniji od Egipćana. Zato je taj faraon proglasio Izraelce robovima. Terao ih je da prave cigle i da na poljima rade teške poslove. Ali Izraelaca je bilo sve više iako su ih Egipćani mučili. Faraonu se to nije svidelo, pa je naredio da svaki dečak koji se rodi u izraelskoj porodici bude ubijen. Možeš li da zamisliš koliko su Izraelci bili uplašeni?

Izraelka koja se zvala Johaveda rodila je prelepog dečaka. Da ga Egipćani ne bi ubili, stavila ga je u jednu korpu i sakrila u trsku na obali Nila. Sestra tog dečaka, koja se zvala Marija, iz prikrajka je gledala šta će se desiti.

Faraonova ćerka je došla na reku da se kupa i u trsci je ugledala korpu. Raznežila se kada je u korpi videla uplakanu bebu.  Marija ju je upitala: „Hoćete li da vam nađem ženu koja će ga dojiti?“ Kada je faraonova ćerka pristala, Marija je dovela svoju majku Johavedu. Faraonova ćerka joj je rekla da uzme bebu i da je čuva, a da će joj ona sve to platiti.

Kada je dete poraslo, Johaveda ga je dovela kod faraonove ćerke. Ona mu je dala ime Mojsije i podigla ga je kao rođenog sina. Budući da je odrastao na dvoru, mogao je imati šta god je poželeo. Ali Mojsije nikada nije zaboravio Jehovu. On je znao da je Izraelac, a ne Egipćanin. Zato je odlučio da služi Jehovi.

Kada je Mojsije imao 40 godina, rešio je da pomogne svom narodu. Jednom prilikom je video kako jedan Egipćanin tuče jednog Izraelca. Toliko jako je udario tog Egipćanina da ga je ubio i zatim je njegovo telo sakrio u pesak. Kada je faraon za to saznao, pokušao je da ubije Mojsija. Ali Mojsije je pobegao u madijansku zemlju. Jehova se tamo brinuo o njemu.