Израелци су кренули из подножја горе Синај и затим су преко пустиње Фаран стигли до места које се звало Кадис. Тамо је Јехова рекао Мојсију: „Пошаљи 12 људи, по једног човека из сваког племена, да извиде Ханан, земљу коју ћу дати Израелцима.“ Тако је Мојсије изабрао 12 људи и рекао им: „Идите у Ханан и извидите да ли је то плодна земља. Видите да ли су људи слаби или јаки и да ли живе под шаторима или у градовима.“ Дванаест ухода, међу којима су били Исус Навин и Халев, кренули су за Ханан.

Уходе су се вратиле након 40 дана и са собом су донеле смокве, нар и грожђе. Рекли су: „То је плодна земља, али људи који тамо живе веома су снажни и њихови градови су опасани високим зидинама.“ А онда је Халев храбро иступио: „Можемо их освојити, зато одмах кренимо на њих!“ Знаш ли зашто је Халев то рекао? Зато што су се он и Исус Навин уздали у Јехову. Али осталих десет ухода је негодовало: „Не! Ти људи су огромни као дивови. Ми смо наспрам њих као скакавци.“

То је обесхрабрило Израелце. Почели су да се жале једни другима: „Изаберимо другог вођу и вратимо се у Египат.  Зашто да идемо тамо и да погинемо?“ Али Исус Навин и Халев су им рекли: „Немојте бити непослушни Јехови и немојте се плашити. Јехова ће нас заштитити.“ Али Израелци нису хтели да слушају. Чак су хтели да убију Исуса Навина и Халева!

Шта је Јехова тада урадио? Рекао је Мојсију: „После свега што сам учинио за Израелце, они ме и даље не слушају. Зато ће остати у пустињи 40 година и осим Исуса Навина и Халева цео тај нараштај ће ту и помрети. Тек ће њихова деца живети у земљи коју сам обећао да ћу им дати.“