Мојсије је годинама био вођа израелског народа и његов живот се ближио крају. Јехова му је рекао: „Нећеш ти увести Израелце у Обећану земљу, али ћу ти ипак дозволити да је видиш.“ Мојсије је тада замолио Јехову да свом народу изабере новог вођу. Јехова му је рекао: „Иди код Исуса Навина и реци му да сам њега изабрао.“

Мојсије је рекао народу да ће ускоро умрети и да је Јехова изабрао Исуса Навина да их уведе у Обећану земљу. Затим се обратио Исусу Навину: „Не бој се. Јехова ће ти помоћи.“ Убрзо после тога, попео се на гору Навав, одакле му је Јехова показао земљу коју је обећао Аврахаму, Исаку и Јакову. Имао је 120 година када је умро.

Јехова је рекао Исусу Навину: „Пређи реку Јордан и иди у Ханан. Ја ћу ти помагати као што сам помагао Мојсију. Читај мој закон сваки дан. Не плаши се. Буди храбар. Иди и учини онако како сам ти заповедио.“

Исус Навин је послао двојицу ухода у град Јерихон. У следећој причи ћемо видети шта се тамо десило.  Кад су се уходе вратиле, рекле су Исусу Навину да је прави тренутак да крену у Ханан. Исус Навин је сутрадан наредио народу да се припреми за полазак. Послао је свештенике који су носили ковчег савеза да крену испред народа ка Јордану. Та река се у то доба године изливала преко својих обала. Али чим су свештеници загазили у реку, вода која је текла одозго зауставила се, а вода која је текла према мору, сасвим је отекла! Свештеници су дошли до средине реке и тамо су стајали све док сав народ није прешао на другу страну. Да ли их је то чудо можда подсетило на оно што је Јехова учинио код Црвеног мора?

Напокон, после свих тих година, Израелци су ушли у Обећану земљу. Тамо су могли да граде куће и оснивају градове. Могли су да обрађују њиве, саде винограде и воћњаке. Била је то земља у којој тече мед и млеко.