Mojsije je godinama bio vođa izraelskog naroda i njegov život se bližio kraju. Jehova mu je rekao: „Nećeš ti uvesti Izraelce u Obećanu zemlju, ali ću ti ipak dozvoliti da je vidiš.“ Mojsije je tada zamolio Jehovu da svom narodu izabere novog vođu. Jehova mu je rekao: „Idi kod Isusa Navina i reci mu da sam njega izabrao.“

Mojsije je rekao narodu da će uskoro umreti i da je Jehova izabrao Isusa Navina da ih uvede u Obećanu zemlju. Zatim se obratio Isusu Navinu: „Ne boj se. Jehova će ti pomoći.“ Ubrzo posle toga, popeo se na goru Navav, odakle mu je Jehova pokazao zemlju koju je obećao Avrahamu, Isaku i Jakovu. Imao je 120 godina kada je umro.

Jehova je rekao Isusu Navinu: „Pređi reku Jordan i idi u Hanan. Ja ću ti pomagati kao što sam pomagao Mojsiju. Čitaj moj zakon svaki dan. Ne plaši se. Budi hrabar. Idi i učini onako kako sam ti zapovedio.“

Isus Navin je poslao dvojicu uhoda u grad Jerihon. U sledećoj priči ćemo videti šta se tamo desilo.  Kad su se uhode vratile, rekle su Isusu Navinu da je pravi trenutak da krenu u Hanan. Isus Navin je sutradan naredio narodu da se pripremi za polazak. Poslao je sveštenike koji su nosili kovčeg saveza da krenu ispred naroda ka Jordanu. Ta reka se u to doba godine izlivala preko svojih obala. Ali čim su sveštenici zagazili u reku, voda koja je tekla odozgo zaustavila se, a voda koja je tekla prema moru, sasvim je otekla! Sveštenici su došli do sredine reke i tamo su stajali sve dok sav narod nije prešao na drugu stranu. Da li ih je to čudo možda podsetilo na ono što je Jehova učinio kod Crvenog mora?

Napokon, posle svih tih godina, Izraelci su ušli u Obećanu zemlju. Tamo su mogli da grade kuće i osnivaju gradove. Mogli su da obrađuju njive, sade vinograde i voćnjake. Bila je to zemlja u kojoj teče med i mleko.