Vesti o tome šta se desilo s Jerihonom brzo su se proširile među narodima koji su živeli u hananskoj zemlji. Kraljevi tih naroda odlučili su da se zajednički bore protiv Izraelaca. Ali Gavaonjani su imali drugačiji plan. Obukli su staru i iznošenu odeću, otišli kod Isusa Navina i rekli mu: „Mi dolazimo iz daleke zemlje. Čuli smo za Jehovu i za to šta je sve učinio za vas u Egiptu i Moavu. Obećajte da nas nećete napasti, a mi ćemo vam biti sluge.“

Isus Navin im je poverovao i obećao da ih neće napasti. Ali tri dana kasnije otkrio je da oni zapravo nisu iz neke daleke zemlje, već iz Hanana. Isus Navin ih je upitao: „Zašto ste nas lagali?“ A oni su mu odgovorili: „Uplašili smo se, jer znamo da se vaš Bog Jehova bori za vas. Preklinjemo vas, nemojte nas pobiti.“ Isus Navin je održao reč i poštedeo im život.

Ubrzo posle toga, Gavaonjanima je pretila opasnost od petorice hananskih kraljeva i njihovih vojski. Isus Navin  je krenuo da im pomogne i sa svojom vojskom je celu noć išao do Gavaona. Bitka je počela u zoru. Hananci su se razbežali na sve strane. Gde god da su bežali, Jehova ih je zasipao krupnim gradom. A onda je Isus Navin zamolio Jehovu da sunce stane nad Gavaonom. Zašto je to tražio od Jehove kad je znao da se tako nešto nikada ranije nije desilo? Zato što se uzdao u Jehovu i znao je da njemu ništa nije nemoguće. I stvarno, sunce nije zašlo čitav dan sve dok Izraelci nisu potukli hananske kraljeve i njihove vojske.