Kad je u Izraelu zavladala glad, Izraelka po imenu Naomi preselila se u Moab zajedno s mužem i dva sina. Njen je muž kasnije umro, a sinovi su se oženili dvjema Moapkama, Rutom i Orpom. Nažalost, nakon nekog vremena umrla su i oba sina.

Kad je Naomi čula da u Izraelu više nema gladi, odlučila se vratiti kući. Ruta i Orpa krenule su s njom u Izrael, ali ona im je na putu rekla: “Bile ste dobre žene mojim sinovima, a i meni ste bile dobre. Molim vas, vratite se u Moab i ponovno se udajte.” One su joj nato rekle: “Ne, mi te volimo i ne želimo te ostaviti.” Ali Naomi ih je uporno nagovarala da se vrate, pa je Orpa ipak pošla kući. Međutim, Ruta i dalje nije željela otići. Naomi joj je rekla: “Evo, Orpa se vraća svom narodu i svojim bogovima. Vrati se i ti s njom, vrati se u dom svoje majke!” Ali Ruta je ostala pri svome, rekavši: “Neću te ostaviti! Tvoj narod bit će i moj narod, a tvoj Bog bit će moj Bog.” Što misliš, kako se Naomi osjećala kad je to čula?

Ruta i Naomi stigle su u Izrael kad je počela žetva ječma. Jednog dana Ruta je otišla na neko polje skupljati ječam koji je preostao nakon žetve. Vlasnik tog polja bio je Rahabin sin Boaz. On je čuo da je Ruta napustila svoj narod da bi ostala s Naomi i to mu se jako svidjelo. Zato je rekao svojim radnicima da u polju ostavljaju malo više žita za Rutu.

 Navečer je Naomi upitala Rutu: “U čijem si polju danas radila?” Ona je odgovorila: “U Boazovom.” Naomi joj je onda rekla: “Pa Boaz je rođak mog muža! Samo ti radi u njegovom polju s ostalim djevojkama. S njima će ti biti dobro i nitko te neće uznemiravati.”

I tako je Ruta radila u Boazovom polju sve do kraja žetve. Boaz je zapazio da je Ruta marljiva i dobra žena. U to je vrijeme bio običaj da se udovicom koja nema sinova oženi neki rođak njenog umrlog muža. Boaz je u skladu s tim običajem oženio Rutu. Oni su dobili sina koji se zvao Obed, a Obed je kasnije postao djed kralja Davida. Prijatelji i susjedi veselili su se zajedno s Naomi te su joj govorili: “Jehova ti je najprije dao predivnu snahu, a sada si dobila i unuka. Slava Jehovi!”