Када је у Израелу завладала глад, Израелка по имену Нојемина преселила се с мужем и двојицом синова у Моав. Касније јој је муж умро. Један од њених синова се оженио Рутом, а други Орфом, које су пореклом биле Моавке. Нажалост, после неког времена и њих двојица су умрла.

Када је Нојемина чула да у Израелу више нема глади, одлучила је да се врати кући. Рута и Орфа су кренуле с њом. Док су путовале, Нојемина им је рекла: „Биле сте добре супруге мојим синовима, а мени сте биле добре снахе. Волела бих да се обе поново удате, зато се вратите у Моав.“ Али оне су рекле да је много воле и да не желе да је напусте. Нојемина их је и даље наговарала да се врате кући. Тако се Орфа на крају вратила у Моав, а Рута је остала са својом свекрвом. Нојемина јој је рекла: „Орфа се вратила свом народу и својим боговима. Врати се и ти с њом и иди у дом своје мајке.“ Али Рута јој је одговорила: „Нећу те оставити. Твој народ биће мој народ и твој Бог биће мој Бог.“ Шта мислиш, како се Нојемина тада осећала?

Рута и Нојемина су стигле у Израел кад је почела жетва јечма. Једног дана, Рута је отишла да скупља остатке јечма на њиви једног човека који се звао Воз и који је био Равин син. Он је чуо да је Рута остала уз своју свекрву иако је пореклом била Моавка. Рекао је својим радницима на њиви да намерно за собом остављају класје да би Рута имала шта да сакупља.

 Те вечери Нојемина је питала Руту на чијој је њиви била тог дана. Рута јој је рекла да је била на њиви неког човека који се зове Воз. Тада јој је Нојемина рекла: „Воз је рођак мог мужа. Остани на његовој њиви с другим женама. Тамо те нико неће дирати.“

Рута је наставила да ради на Возовој њиви све док се жетва није завршила. Воз је приметио да је Рута вредна и изузетна жена. У то време је у Израелу владао један обичај. Наиме, ако би неки човек умро и не би оставио за собом синове, онда је требало да се неки од његових рођака ожени његовом женом. Тако се Воз оженио Рутом. Они су добили сина кога су назвали Овид. Тај Овид је био деда краља Давида. Нојеминини пријатељи су били веома срећни што је добила унука и рекли су јој: „Јехова ти је прво дао Руту, која је била веома добра према теби, а сада ти је дао и унука. Нека је хваљен Јехова.“