Kada je u Izraelu zavladala glad, Izraelka po imenu Nojemina preselila se s mužem i dvojicom sinova u Moav. Kasnije joj je muž umro. Jedan od njenih sinova se oženio Rutom, a drugi Orfom, koje su poreklom bile Moavke. Nažalost, posle nekog vremena i njih dvojica su umrla.

Kada je Nojemina čula da u Izraelu više nema gladi, odlučila je da se vrati kući. Ruta i Orfa su krenule s njom. Dok su putovale, Nojemina im je rekla: „Bile ste dobre supruge mojim sinovima, a meni ste bile dobre snahe. Volela bih da se obe ponovo udate, zato se vratite u Moav.“ Ali one su rekle da je mnogo vole i da ne žele da je napuste. Nojemina ih je i dalje nagovarala da se vrate kući. Tako se Orfa na kraju vratila u Moav, a Ruta je ostala sa svojom svekrvom. Nojemina joj je rekla: „Orfa se vratila svom narodu i svojim bogovima. Vrati se i ti s njom i idi u dom svoje majke.“ Ali Ruta joj je odgovorila: „Neću te ostaviti. Tvoj narod biće moj narod i tvoj Bog biće moj Bog.“ Šta misliš, kako se Nojemina tada osećala?

Ruta i Nojemina su stigle u Izrael kad je počela žetva ječma. Jednog dana, Ruta je otišla da skuplja ostatke ječma na njivi jednog čoveka koji se zvao Voz i koji je bio Ravin sin. On je čuo da je Ruta ostala uz svoju svekrvu iako je poreklom bila Moavka. Rekao je svojim radnicima na njivi da namerno za sobom ostavljaju klasje da bi Ruta imala šta da sakuplja.

 Te večeri Nojemina je pitala Rutu na čijoj je njivi bila tog dana. Ruta joj je rekla da je bila na njivi nekog čoveka koji se zove Voz. Tada joj je Nojemina rekla: „Voz je rođak mog muža. Ostani na njegovoj njivi s drugim ženama. Tamo te niko neće dirati.“

Ruta je nastavila da radi na Vozovoj njivi sve dok se žetva nije završila. Voz je primetio da je Ruta vredna i izuzetna žena. U to vreme je u Izraelu vladao jedan običaj. Naime, ako bi neki čovek umro i ne bi ostavio za sobom sinove, onda je trebalo da se neki od njegovih rođaka oženi njegovom ženom. Tako se Voz oženio Rutom. Oni su dobili sina koga su nazvali Ovid. Taj Ovid je bio deda kralja Davida. Nojeminini prijatelji su bili veoma srećni što je dobila unuka i rekli su joj: „Jehova ti je prvo dao Rutu, koja je bila veoma dobra prema tebi, a sada ti je dao i unuka. Neka je hvaljen Jehova.“