Израелци су поново напустили Јехову и почели да служе лажним боговима. Али ти лажни богови уопште им нису помогли када су их Амонци нападали. Израелци су годинама трпели угњетавање. На крају су признали Јехови: „Заиста смо ти згрешили, али сада те преклињемо да нас избавиш од наших непријатеља.“ Када су Израелци уништили лажне богове и опет почели да служе Јехови, он више није желео да гледа како се муче.

Храбар јунак који се звао Јефтај био је изабран да поведе народ у битку против Амонаца. Он је рекао Јехови: „Ако нам помогнеш да победимо у овој бици, обећавам да ћу ти посветити прву особу из свог дома која ми на повратку изађе  у сусрет.“ Јехова је услишио Јефтајеву молитву и помогао му да у тој бици победи.

Када се Јефтај вратио кући, прва му је у сусрет изашла његова ћерка јединица. Она је играла и ударала у даире. Јефтај се у том тренутку сигурно сетио свог обећања. Али да ли ће га испунити? С тугом у гласу јој је рекао: „Јао, кћери моја! Срце ми се цепа. Обећао сам нешто Јехови и да бих то испунио морам те послати да служиш у светом шатору у Силому.“ А девојка му је на то рекла: „Оче, мораш испунити оно што си обећао Јехови. Само те молим, дозволи ми да са својим другарицама проведем два месеца у горама, а онда ћу отићи у Силом.“ Јефтајева ћерка је до краја свог живота верно служила Јехови у светом шатору. Њене другарице су сваке године одлазиле у Силом да је посете.