Izraelci su ponovo napustili Jehovu i počeli da služe lažnim bogovima. Ali ti lažni bogovi uopšte im nisu pomogli kada su ih Amonci napadali. Izraelci su godinama trpeli ugnjetavanje. Na kraju su priznali Jehovi: „Zaista smo ti zgrešili, ali sada te preklinjemo da nas izbaviš od naših neprijatelja.“ Kada su Izraelci uništili lažne bogove i opet počeli da služe Jehovi, on više nije želeo da gleda kako se muče.

Hrabar junak koji se zvao Jeftaj bio je izabran da povede narod u bitku protiv Amonaca. On je rekao Jehovi: „Ako nam pomogneš da pobedimo u ovoj bici, obećavam da ću ti posvetiti prvu osobu iz svog doma koja mi na povratku izađe  u susret.“ Jehova je uslišio Jeftajevu molitvu i pomogao mu da u toj bici pobedi.

Kada se Jeftaj vratio kući, prva mu je u susret izašla njegova ćerka jedinica. Ona je igrala i udarala u daire. Jeftaj se u tom trenutku sigurno setio svog obećanja. Ali da li će ga ispuniti? S tugom u glasu joj je rekao: „Jao, kćeri moja! Srce mi se cepa. Obećao sam nešto Jehovi i da bih to ispunio moram te poslati da služiš u svetom šatoru u Silomu.“ A devojka mu je na to rekla: „Oče, moraš ispuniti ono što si obećao Jehovi. Samo te molim, dozvoli mi da sa svojim drugaricama provedem dva meseca u gorama, a onda ću otići u Silom.“ Jeftajeva ćerka je do kraja svog života verno služila Jehovi u svetom šatoru. Njene drugarice su svake godine odlazile u Silom da je posete.