Када је Саул умро, Давид је постао краљ. Тада је имао 30 година. Након неколико година краљевања, починио је веома озбиљан грех. Једне ноћи се шетао по крову краљевског двора и угледао једну веома лепу жену. Сазнао је да се зове Витсавеја и да је удата за Урију, који је служио у његовој војсци. Позвао ју је да дође у његов двор. Спавао је с њом и она је затруднела. Давид је покушао да сакрије шта је урадио. Рекао је заповеднику своје војске да Урију пошаље тамо где је бој најжешћи и да га остави самог. Тако је Урија погинуо у бици, а Давид се оженио Витсавејом.

Али Јехова је видео какво је зло Давид учинио. Шта је предузео? Послао је пророка Натана код Давида. Натан му је испричао следећу причу: „Један богаташ је имао много оваца, а један сиромах је имао само једну овчицу коју је много волео. Иако је имао толико оваца, богаташ је том сиромаху отео ту једину овчицу коју је имао.“ Кад је Давид чуо ту причу, много се наљутио и рекао: „Тај богаташ заслужује смрт!“ А онда је Натан рекао Давиду: „Ти си тај!“ Те речи су Давида погодиле право у срце и он је тужним гласом рекао Натану: „Згрешио сам Јехови.“ Давид је због тог греха имао много проблема у својој породици. Јехова га је казнио, али му је поштедео живот зато што је поштено признао свој грех и понизио се.

 Давид је желео да Јехови подигне храм, али Јехова му је рекао да ће то учинити његов син Соломон. „Јеховин храм мора бити нешто величанствено. Соломон је још млад, али ја ћу му помоћи да припреми све што треба“, рекао је Давид. Зато је велики део свог богатства одвојио за изградњу храма. Пронашао је веште раднике. Сакупио је злато и сребро, а кедровину је допремио из Тира и Сидона. Пред крај живота дао је Соломону нацрт храма и рекао му: „Јехова ми је дао да ово забележим и да ти све то пренесем. Он ће ти помоћи, зато се не плаши већ буди храбар и јак и приони на посао.“