Пређи на садржај

Пређи на садржај

45. ПРИЧА

Краљевство се дели

Краљевство се дели

У Израелу је владао мир све док је Соломон служио Јехови. Али он је имао много жена које су биле из других народа и које су се клањале идолима. Под њиховим утицајем мало-помало се мењао и на крају је и он почео да се клања идолима. Јехова се због тога много наљутио на њега и рекао му је: „Израел ће бити отргнут од тебе и подељен на два дела. Већи део даћу твом слуги, а твоји потомци ће владати само једним малим делом.“

Јехова је ту одлуку потврдио на још један начин. Један Соломонов слуга који се звао Јеровоам срео је пророка Ахију. Ахија је свој огртач поцепао на дванаест делова и рекао му: „Јехова ће истргнути краљевство из Соломонове руке и поделиће га на два дела. Узми ових десет делова јер ћеш ти бити краљ над десет племена.“ Краљ Соломон је чуо шта се десило и желео је да убије Јеровоама. Зато је Јеровоам побегао у Египат. После неког времена, Соломон је умро, а његов син Ровоам је постао краљ. Јеровоам је сматрао да је сада безбедно да се врати у Израел.

Израелске старешине су рекле Ровоаму: „Ако будеш добар према народу, верно ће ти служити.“ Али млађи људи су му рекли: „Мораш бити строг према народу! Још више им отежај посао!“ Ровоам је послушао њихов савет и био је веома окрутан. Зато се народ побунио и поставио Јеровоама за краља над десет племена. То десетоплеменско краљевство је постало познато као краљевство Израела. Друга два племена су постала позната као краљевство Јуде и остала су верна Ровоаму. Тако су од дванаест Израелових племена настала два краљевства.

Јеровоам није желео да његов народ иде у Јерусалим, којим је владао Ровоам, и да тамо Јехови приноси жртве. Знаш ли зашто? Зато што се плашио да ће се народ окренути против њега и приклонити се Ровоаму. Зато је направио два златна телета и рекао: „Јерусалим је далеко одавде. Овде можете служити Богу.“ Тако је народ почео да се клања златном телету и поново је окренуо леђа Јехови.

„Не ујармљујте се у неједнак јарам с неверницима. Јер шта имају заједничко праведност и безакоње? [...] Или шта је заједничко вернику и невернику?“ (2. Кор. 6:14, 15)