Језавеља је побеснела када је чула шта се десило с Валовим пророцима. Поручила је Илији: „Сутра ћеш и ти бити мртав као Валови пророци.“ Илија се много уплашио и побегао у пустињу. Молио се Јехови и рекао му: „Јехова, доста ми је свега. Пусти ме да умрем.“ Тако је исцрпљен од умора заспао под једним дрветом.

Онда га је један анђео пробудио и нежно му рекао: „Устани и једи.“ Илија је видео да га чека погача печена на врелом камењу и крчаг воде. Када је јео и пио, поново је заспао. Анђео га је опет пробудио и рекао му: „Једи, јер те чека тежак пут.“ Тако је Илија поново јео, а онда је пешачио 40 дана и 40 ноћи док није дошао на гору Хорив. Тамо је ушао у једну пећину да преноћи. А онда му се обратио сам Јехова и упитао га: „Шта радиш ту Илија?“ Одговорио му је: „Израелци нису испунили обећање које су ти дали. Срушили су твоје олтаре и побили твоје пророке. А сада хоће и мене да убију.“

Јехова му је рекао: „Изађи и стани на гору.“ Најпре је почео да дува силан и јак ветар. Затим се догодио земљотрес, а онда је дошла и ватра. На крају је Илија чуо тих и благ глас. Покрио је лице огртачем, па је изашао из пећине. Јехова га је тада питао зашто је побегао, а Илија му је одговорио да је само још он остао од његових пророка. Али тада му је Јехова рекао: „Ниси сам. У Израелу има још 7 000 људи који ми служе. Иди и помажи Јелисеја који ће бити пророк уместо тебе.“ Илија је одмах кренуо да уради оно што му је Јехова рекао. Да ли ће Јехова и теби помоћи ако си му послушан? Наравно да хоће. Вратимо се сада у време суше и погледајмо шта се тада још дешавало.