U zemlji Siriji, daleko od svoje kuće, živjela je jedna izraelska djevojčica. Nakon što ju je sirijska vojska odvela iz kuće njenih roditelja, ona je postala sluškinja ženi glavnog zapovjednika vojske, koji se zvao Naaman. Mala Izraelka voljela je Jehovu, iako je živjela među ljudima koji ga nisu voljeli.

Naaman je imao strašnu kožnu bolest i stalno je trpio bolove. Izraelska djevojčica jako mu je željela pomoći i zato je njegovoj ženi rekla: “Znam tko može pomoći vašem mužu. U Izraelu živi Jehovin prorok Elizej. On ga može izliječiti.”

Žena je prenijela Naamanu to što je čula. On je bio spreman isprobati bilo što, samo da ozdravi. Zato je otišao u Izrael da vidi Elizeja. Naaman je očekivao da će ga Elizej dočekati kao nekog važnog gosta. Ali Elizej uopće nije došao pred njega, nego je poslao  svog slugu s porukom: “Idi, operi se sedam puta u rijeci Jordanu i bit ćeš zdrav!”

To je jako razočaralo Naamana. Rekao je: “Mislio sam da će se taj prorok moliti svom Bogu i da će staviti ruke na mene, a on me šalje tamo negdje na neku njihovu rijeku. Mi u Siriji imamo bolje rijeke. Zašto se ne bih u njima okupao?” Nakon toga ljutito se okrenuo i otišao.

No njegovi sluge molili su ga da ipak razmisli o tome. Upitali su ga: “Zar ne bi učinio bilo što samo da ozdraviš? To što ti je prorok rekao jako je jednostavno. Ništa te ne košta da probaš.” Naaman ih je na koncu poslušao i okupao se u Jordanu sedam puta. Kad je zadnji put izronio iz vode, vidio je da je posve zdrav! Bio je toliko sretan da je odmah otišao zahvaliti Elizeju. Rekao mu je: “Sada znam da je Jehova pravi Bog!” Što misliš, kako se osjećala mala Izraelka kad se Naaman vratio kući zdrav?