Jednom je sirijska vojska zarobila jednu malu Izraelku i odvela je u Siriju, daleko od njene kuće i porodice. Tamo je ta devojčica postala sluškinja žene zapovednika sirijske vojske koji se zvao Naman. Ona je i dalje služila Jehovi iako je živela među narodom koji se klanjao drugim bogovima.

Naman je bolovao od jedne strašne kožne bolesti i imao je velike bolove. Mala Izraelka je želela da mu pomogne. Zato je Namanovoj ženi rekla: „Znam nekoga ko može pomoći vašem mužu. U Izraelu ima jedan Jehovin prorok koji se zove Jelisej. On ga može izlečiti.“

Namanova žena je prenela svom mužu šta je devojčica rekla. On je bio spreman da sve pokuša i zato je krenuo u Izrael kod proroka Jeliseja. Očekivao je da mu Jelisej iskaže čast i da ga primi kao uvaženog čoveka, ali on mu se čak nije ni obratio lično već je poslao svog slugu da ga  pozdravi i da mu prenese sledeću poruku: „Idi i okupaj se sedam puta u Jordanu. Tako ćeš se izlečiti.“

Naman se mnogo razočarao. Rekao je: „Mislio sam da će me taj prorok izlečiti tako što će prizvati svog Boga i rukom preći preko mojih rana, a on mi je rekao da se okupam u toj reci. Reke u Siriji su sigurno bolje od svih izraelskih reka. Zašto se ne bih u njima okupao?“ Naman se ljutito okrenuo i otišao.

Ali tada su mu prišle njegove sluge i navele ga da o svemu malo bolje razmisli. Rekli su mu: „Sigurno biste sve učinili da se izlečite. Ono što vam je prorok rekao da uradite vrlo je jednostavno. Zašto onda to ne probate?“ Naman ih je poslušao i otišao na Jordan. Zaronio je u vodu sedam puta. Nakon sedmog puta izašao je iz vode potpuno zdrav. Bio je veoma srećan zbog toga i vratio se kod Jeliseja da mu zahvali. Rekao mu je: „Sada znam da je Jehova pravi Bog.“ Šta misliš, kako se mala Izraelka osećala kada se Naman vratio kući zdrav?