Kralj Sirije, Ven-Adad, vodio je rat protiv Izraela. Ali prorok Jelisej je svaki put upozorio kralja Izraela gde se nalazi sirijska vojska, tako da on nije odlazio na ta mesta. Zato je Ven-Adad rešio da zarobi Jeliseja. Saznao je da je u Dotanu i poslao je vojsku da ga uhvati.

Sirijska vojska je noću stigla u Dotan. Kada je Jelisejev sluga ujutru ustao i izašao napolje, ugledao je veliku vojsku koja je opkolila grad. Prestravljeno je uzviknuo: „Jao gospodaru, šta ćemo sad?“ A on mu je rekao: „Naših ima više nego njihovih.“ Tog trenutka Jehova je učinio da Jelisejev sluga vidi kako su okolna brda puna plamenih konja i kola.

Kada su Sirijci krenuli da uhvate Jeliseja, on se pomolio: „Jehova, molim te oslepi ih.“ Od tog trenutka vojnici nisu imali predstavu gde se nalaze, iako nisu stvarno bili slepi. Jelisej im je rekao: „Nije ovo grad koji tražite.  Pođite za mnom i ja ću vas odvesti kod čoveka koga tražite.“ Oni su išli za Jelisejem sve do Samarije, gde se nalazio kralj Izraela.

Sirijci su prekasno shvatili šta se desilo. Kralj Izraela je upitao Jeliseja da li da ih sve pobije. Da li je Jelisej iskoristio tu priliku da se osveti tim ljudima koji su pokušali da mu naude? Nije. Rekao je kralju: „Nemoj da ih pobiješ. Daj im da jedu, a onda neka idu svojim putem.“ Tako im je kralj priredio veliku gozbu i zatim ih poslao kući.