Прошло је неко време откако је краљ Навуходоносор сањао сан о огромном кипу. А онда је решио да направи један велики кип од злата и да га постави у равници Дури. Наредио је да се испред тог кипа окупе сви значајни људи у земљи. Међу њима су били и Седрах, Мисах и Авденаго. Краљ је заповедио: „Кад чујете звук труба, харфи и гајди, сви се поклоните кипу! Ко се не поклони биће бачен у ужарену пећ.“ Да ли ће се ови младићи поклонити том кипу или ће остати при томе да служе само Јехови?

Краљ је заповедио да музика почне. Сви су се поклонили кипу, осим Седраха, Мисаха и Авденага. Неки људи су то приметили, па су о томе одмах обавестили краља. Навуходоносор је наредио да их доведу, а онда им је рекао: „Даћу вам још једну шансу да се поклоните кипу. Ако то не урадите, бацићу вас у ужарену пећ. Нема тог бога који ће вас спасти од мене.“ Они су на то одговорили: „Нема потребе да нам пружаш другу шансу. Наш Бог нас може спасти. Али чак и ако нас не буде спасао, нећемо се поклонити том кипу.“

Навуходоносор се много наљутио. Рекао је својим људима да загреју пећ седам пута јаче него обично. А онда је заповедио војницима: „Вежите их и баците их у пећ!“ И пошто је пећ била толико ужарена, војници су погинули чим су јој се  приближили. Тројица младића су свезана пала у ужарену пећ. А када је Навуходоносор погледао шта се збива унутра, видео је како четири, а не три човека слободно ходају усред ватре. Уплашио се и питао своје људе: „Зар нисмо у ватру бацили тројицу? Ја видим четворицу, а један од њих личи на анђела!“

Навуходоносор се приближио пећи и повикао: „Изађите, ви слуге Свевишњег Бога!“ Сви су били у чуду кад су видели да Седрах, Мисах и Авденаго излазе из пећи потпуно неозлеђени. Чак им се ни кожа, ни коса, па ни одећа нису осећали на дим.

Навуходоносор је рекао: „Велик је Бог коме служе Седрах, Мисах и Авденаго. Послао је свог анђела и спасао их. Ниједан бог није као њихов.“

Да ли ћеш и ти, попут ових младића, остати веран Јехови шта год да се деси?