Prošlo je oko 70 godina otkad se većina Izraelaca vratila u Jerusalim, ali neki su i dalje živeli u raznim delovima Persijskog carstva. Jedan od njih bio je i sveštenik Jezdra, koji je poučavao narod Jehovinom zakonu. On je čuo da narod u Jerusalimu ne postupa po Jehovinom zakonu i želeo je da ode tamo i da im pomogne. Artakserks, kralj Persije, rekao mu je: „Bog ti je dao mudrost da možeš poučavati narod njegovom zakonu. Idi i povedi sa sobom sve koji žele da pođu.“ Jezdra se sastao sa svima koji su želeli da se vrate u Jerusalim. Pomolili su se Jehovi da ih čuva na tom dugom putovanju, a zatim su krenuli.

Stigli su u Jerusalim četiri meseca kasnije. Knezovi su Jezdri rekli: „Izraelci nisu slušali Jehovu i ženili su se ženama koje služe lažnim bogovima.“ Šta je Jezdra tada učinio? Pred celim narodom je kleknuo na kolena i pomolio se: „Jehova, ti si mnogo toga učinio za nas, a mi smo ti zgrešili.“ Narod se pokajao, ali mu je i dalje bio potreban neko ko bi mu pomogao da čini ono što je ispravno. Jezdra je izabrao starešine i sudije koji će rešiti taj problem. U naredna tri meseca otpustili su sve one koji nisu služili Jehovi.

Od tada je prošlo dvanaest godina. U međuvremenu su bile obnovljene zidine Jerusalima. Jezdra je okupio narod na trgu da bi mu čitao Božji zakon. Kada je otvorio knjigu, narod je ustao. On je hvalio Jehovu, a ceo narod je podigao ruke u znak odobravanja. Zatim je čitao i objašnjavao zakon, a narod je pažljivo slušao. Priznali su da su ponovo okrenuli leđa Jehovi i plakali su. Sutradan im je opet čitao zakon. Iz onoga što su čuli razumeli su da se bliži Praznik senica. Zato su odmah počeli sa pripremama za proslavu tog praznika.

 Tokom sedam dana praznika, narod se radovao i zahvaljivao Jehovi za dobru žetvu. Praznik senica nije se tako slavio još od vremena Isusa Navina. Narod se nakon praznika okupio i pomolio: „Jehova, ti si nas izbavio iz ropstva, hranio si nas u pustinji i dao si nam ovu plodnu zemlju. Ali mi smo te mnogo puta izneverili. Slao si nam proroke da nas opominju, ali ni njih nismo slušali. A ti nas i dalje trpiš. Održao si obećanje koje si dao Avrahamu. A mi ti sada obećavamo da ćemo te slušati.“ Zapisali su ono što su obećali, a knezovi, Leviti i sveštenici stavili su na to svoj pečat.