Više od 400 godina nakon što su zidine Jerusalima bile obnovljene, u blizini tog grada živeo je sveštenik Zaharija sa svojom ženom Jelisavetom. Godinama su već bili u braku, ali nisu imali dece. Kada je jednog dana Zaharija prinosio kâd u svetilištu, pojavio mu se anđeo Gavrilo. Zaharija se uplašio, ali Gavrilo mu je rekao: „Ne boj se. Donosim ti dobre vesti od Jehove. Tvoja žena Jelisaveta će roditi sina i on će se zvati Jovan. Jehova za njega ima jedan poseban zadatak.“ Zaharija ga je upitao: „Kako da ti verujem? Moja žena i ja smo već stari da bismo imali dete.“ Gavrilo mu je na to rekao: „Bog me je poslao da ti prenesem ovu vest. Ali pošto mi nisi poverovao, nećeš moći da govoriš sve dok se dete ne rodi.“

Zaharija se zadržao u svetilištu duže nego inače. Kada je napokon izašao, narod je željno iščekivao da im kaže šta se to unutra desilo. Ali Zaharija nije mogao ni reč da izusti, već je pokušavao da se sporazume s njima rukama. Tako je narod shvatio da je Zaharija dobio neku poruku od Boga.

Jelisaveta je posle nekog vremena zatrudnela i rodila sina, baš kao što je anđeo i rekao. Njihovi prijatelji i rođaci su bili mnogo srećni zbog toga i došli su da vide bebu. Kada je Jelisaveta rekla da će se njen sin zvati Jovan, oni su joj na to prigovorili: „Niko se od tvojih rođaka ne zove tako. Neka se zove Zaharija, kao njegov otac.“ Ali Zaharija je na jednoj pločici napisao: „Jovan mu je ime.“ Čim je to napisao, vratila mu se moć govora! Vest o ovom detetu proširila se po čitavoj Judeji i ljudi su se pitali: „Šta će biti od tog deteta kad poraste?“

Tada je Zaharija ispunjen svetim duhom počeo da prorokuje: „Neka je blagoslovljen Jehova. On je  obećao Avrahamu da će poslati spasitelja, Mesiju, koji će nas izbaviti. Jovan će biti prorok i pripremiće put Mesiji.“

Nešto posebno se desilo i Jelisavetinoj rođaki Mariji. U sledećoj priči saznaćemo nešto o tome.