Ivan, sin Zaharije i Elizabete, postao je prorok kad je odrastao. On je narodu prenosio Jehovinu poruku da uskoro dolazi Mesija. Ali Ivan nije poučavao ljude u sinagogama i gradovima, nego u pustinji. Ljudi iz Jeruzalema i cijele Judeje dolazili su k njemu da bi ga slušali. On im je govorio da više ne smiju činiti loše stvari ako žele da ih Bog voli. Mnogi koji su slušali Ivana pokajali su se za svoje grijehe, a on ih je onda krstio u rijeci Jordanu.

Ivan je vodio jednostavan život. Nosio je odjeću od devine dlake, a jeo je skakavce i divlji med. Ljudi su se pitali tko je uopće on. Čak su i oholi vjerski vođe, koji su se zvali farizeji i saduceji, došli da ga vide. No Ivan im je rekao: “Morate se pokajati i promijeniti! Vi kažete da ste Abrahamova djeca, ali to ne znači da ste i Božja djeca. Zato nemojte misliti da ste bolji od drugih!”

Jednom se oko Ivana skupilo mnoštvo ljudi koji su ga upitali: “Što trebamo činiti da bismo se dopali Bogu?” Ivan je Židovima ovako odgovorio: “Ako imate dvije haljine, dajte jednu nekome kome je potrebna.” Znaš li zašto je to rekao? Želio je da njegovi učenici razumiju nešto jako važno: Da bismo se dopali Bogu, moramo voljeti ljude.

Ivan je onima koji su skupljali porez rekao: “Budite pošteni i nemojte nikoga varati!” A vojnicima je rekao: “Nemojte primati mito ni lagati!”

 Svećenici i leviti upitali su Ivana: “Tko si ti? Svi bi to htjeli znati.” On im je nato odgovorio: “Ja sam onaj koji viče u pustinji i pomaže narodu da se približi Jehovi, kao što je prorekao Izaija.”

Ljudi su voljeli slušati Ivana. Mnogi su se čak pitali je li on Mesija. Ali Ivan im je rekao: “Uskoro dolazi netko puno veći od mene. Ja mu nisam dostojan ni sandale odvezati. Ja krstim vodom, a on će krstiti svetim duhom.”