Када је Захаријин и Јелисаветин син Јован порастао, постао је пророк. Јехова је преко њега објављивао народу да ће се ускоро појавити Месија. Он није поучавао у синагогама нити по градовима, већ у пустињи. Народ је долазио из Јерусалима и из читаве Јудеје да га слуша. Он им је отворено говорио да морају престати да чине зло ако желе да угоде Богу. Зато су се многи покајали за своје грехе и Јован их је крштавао у Јордану.

Он је живео једноставним животом. Носио је одећу од камиље длаке и јео је скакавце и дивљи мед. Очигледно је привлачио пажњу људи јер су чак и поносни фарисеји и садукеји долазили да га виде. Он им је говорио: „Морате да се промените и да се покајете. Немојте мислити да сте ви нешто посебно само зато што кажете да сте Аврахамова деца, јер то не значи да сте и Божја деца.“

Многи су долазили код Јована и питали га шта треба да раде да би угодили Богу. Он им је говорио: „Ако имате два огртача, један дајте ономе ко нема.“ Да ли знаш зашто им је то говорио? Желео је да схвате да морају волети људе ако желе да угоде Богу.

Порезницима је говорио да буду поштени и да никога не варају, а војницима да никога не угњетавају и да не лажу.

Свештеници и Левити су исто тако дошли код Јована и питали га: „Ко си ти? Сви би желели то да знају.“ А Јован  им је на то одговорио: „Ја сам глас који допире из пустиње и помажем људима да се приближе Јехови, баш као што је Исаија прорекао.“

Људима се допадало оно чему их је Јован поучавао. Многи су се питали да ли је он можда Месија. Али он им је говорио: „Долази неко много већи од мене. Нисам достојан да му изујем сандале. Ја вас крштавам водом, а он ће вас крстити светим духом.“