Када је изабрао 12 апостола, Исус је сишао с горе и зауставио се на једном месту на коме се окупило много људи. Дошли су из Галилеје, Јудеје, Тира, Сидона, Сирије и с друге стране Јордана. Повели су са собом оне који су патили од разних болести и неке који су били опседнути демонима. Исус их је све излечио. Затим је сео и почео да их поучава. Објаснио је шта морамо да радимо да бисмо били Божји пријатељи. Морамо схватити да нам је Јехова потребан у животу и морамо научити да га волимо. Али не можемо волети Бога ако не волимо људе. Морамо бити добри и поштени према свима, чак и према нашим непријатељима.

Исус је рекао: „Није довољно да волите само своје пријатеље. Морате волети и своје непријатеље и од срца опраштати другима. Ако је неко љут на тебе, одмах иди код њега и извини му се. Према другима се понашај онако како би хтео да се они понашају према теби.“

 Исус је дао добре савете и што се тиче новца. Он је рекао: „Много је боље бити Јеховин пријатељ него имати много новца. Лопови нам могу украсти новац, али нам нико не може украсти пријатељство с Јеховом. Не треба да бринемо шта ћемо јести, шта ћемо пити или шта ћемо обући. Погледајмо птице. Бог се брине да увек имају шта да једу. Тиме што се бринемо не можемо себи продужити живот ни за један једини дан. Никада немојмо заборавити да Јехова зна шта нам треба.“

Народ никада није чуо да је неко говорио као Исус. Верске вође их нису тако поучавале. Зашто је Исус био тако добар учитељ? Зато што је говорио онако како га је Јехова поучио.