Kada je izabrao 12 apostola, Isus je sišao s gore i zaustavio se na jednom mestu na kome se okupilo mnogo ljudi. Došli su iz Galileje, Judeje, Tira, Sidona, Sirije i s druge strane Jordana. Poveli su sa sobom one koji su patili od raznih bolesti i neke koji su bili opsednuti demonima. Isus ih je sve izlečio. Zatim je seo i počeo da ih poučava. Objasnio je šta moramo da radimo da bismo bili Božji prijatelji. Moramo shvatiti da nam je Jehova potreban u životu i moramo naučiti da ga volimo. Ali ne možemo voleti Boga ako ne volimo ljude. Moramo biti dobri i pošteni prema svima, čak i prema našim neprijateljima.

Isus je rekao: „Nije dovoljno da volite samo svoje prijatelje. Morate voleti i svoje neprijatelje i od srca opraštati drugima. Ako je neko ljut na tebe, odmah idi kod njega i izvini mu se. Prema drugima se ponašaj onako kako bi hteo da se oni ponašaju prema tebi.“

 Isus je dao dobre savete i što se tiče novca. On je rekao: „Mnogo je bolje biti Jehovin prijatelj nego imati mnogo novca. Lopovi nam mogu ukrasti novac, ali nam niko ne može ukrasti prijateljstvo s Jehovom. Ne treba da brinemo šta ćemo jesti, šta ćemo piti ili šta ćemo obući. Pogledajmo ptice. Bog se brine da uvek imaju šta da jedu. Time što se brinemo ne možemo sebi produžiti život ni za jedan jedini dan. Nikada nemojmo zaboraviti da Jehova zna šta nam treba.“

Narod nikada nije čuo da je neko govorio kao Isus. Verske vođe ih nisu tako poučavale. Zašto je Isus bio tako dobar učitelj? Zato što je govorio onako kako ga je Jehova poučio.