Све што су фарисеји радили, радили су да би задивили људе. Ако су хтели да ураде нешто племенито, онда су то чинили тако да привуку пажњу других. Молили су се на јавним местима да би сви могли да их виде. Напамет су учили дуге молитве и понављали их у синагогама и на улицама где су други могли да их чују. Зато су људи били изненађени када им је Исус рекао: „Немојте се молити као фарисеји. Они мисле да ће се Богу свидети што користе много речи, али то није тачно. Молитва је поверљив разговор између вас и Јехове. Немојте стално да понављате једно те исто. Јехова жели да му кажете како се стварно осећате.

 „Овако се молите: ’Оче наш који си на небесима, нека се свети име твоје. Нека дође краљевство твоје. Нека буде воља твоја, како на небу тако и на земљи.‘“ Исус им је још рекао да треба да се моле да сваког дана имају шта да једу, затим да им буду опроштени греси, као и за било шта друго што им треба.

Још им је рекао: „Стално се молите. Тражите од свог оца Јехове оно што је добро. Сваки родитељ жели да свом детету да оно што је добро. Ако вам син тражи хлеб, зар ћете му дати камен? Ако вам тражи рибу, зар ћете му дати змију?“

А онда је то овако објаснио: „Као што човек својој деци даје добре ствари, тако ће и Јехова вама дати свети дух. Све што треба јесте да га за то замолите.“ Да ли и ти тако радиш? За шта се ти молиш?