Исус не само што је имао моћ да лечи болесне и да ускрсава мртве, већ је могао и да утиче на ветар и кишу. Када је завршио са молитвом, видео је да се на Галилејском мору подигла олуја. Његови апостоли су били у чамцу који је једва одолевао јаком ветру. Тада је сишао с горе и почео да хода по води према чамцу. Апостоли су се много уплашили кад су видели да им се неко приближава ходајући по води. Зато их је умирио: „Ја сам. Не бојте се.“

Петар му се обратио: „Господе, ако си то стварно ти, позови ме да дођем к теби.“ Тада га је Исус позвао. Тако је Петар усред олује изашао из чамца и почео да хода по води према Исусу. Али док му се приближавао, погледао је око себе и када је схватио колико је олуја јака, уплашио се. Осетивши да тоне, узвикнуо је: „Господе, спаси ме!“ Исус га је ухватио за руку и рекао: „Зашто си посумњао? Где ти је вера?“

Олуја је престала истог часа када су Исус и Петар ушли у чамац. Можеш ли да замислиш како су се апостоли осећали? Рекли су Исусу: „Ти си заиста Божји Син.“

Али ово није била једина ситуација у којој је Исус утицао на временске прилике. Када су једном Исус и апостоли пловили на другу страну Галилејског мора, Исус је заспао у чамцу. Док је он спавао, подигла се велика олуја. Таласи су се разбијали о чамац и он се напунио водом. Апостоли су пробудили Исуса вичући: „Учитељу, помози нам. Изгинућемо!“ Исус је устао и запретио мору: „Умири се!“ Ветар је истог часа престао да дува и море се смирило. Тада је упитао апостоле: „Где вам је вера?“ А они су један другом у чуду говорили: „Чак га и ветар и море слушају.“ Апостоли су схватили да немају чега да се плаше ако се потпуно уздају у Исуса.