Sveštenički glavari su odveli Isusa u palatu namesnika Pilata. On ih je upitao: „Za šta optužujete ovog čoveka?“ Odgovorili su mu: „On tvrdi da je kralj!“ Na to je Pilat upitao Isusa: „Jesi li ti judejski kralj?“ A on mu je odgovorio: „Moje kraljevstvo nije deo ovog sveta.“

Tada je Pilat poslao Isusa kod Iroda, koji je vladao Galilejom, da vidi hoće li možda on naći nešto za šta bi ga mogao optužiti. Ali Irod ništa nije našao i zato je naredio da ga vrate kod Pilata. Tada se Pilat obratio narodu i rekao: „Ni Irod ni ja nismo našli ništa protiv ovog čoveka i zato ću ga pustiti na slobodu.“ Narod je povikao: „Ubij ga! Ubij ga!“ Vojnici su bičevali Isusa, pljuvali ga i udarali. Stavili su mu venac od trnja na glavu i rugali mu se, govoreći: „Zdravo, judejski kralju.“ Pilat je ponovo rekao narodu da Isus nije ni za šta kriv. Ali oni su vikali: „Na stub s njim!“ Zato je Pilat naredio da ga pogube.

Vojnici su odveli Isusa na mesto koje se zvalo Golgota i ekserima su ga pribili na stub koji su zatim podigli. Isus se u tom trenutku pomolio: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade.“ Narod se rugao Isusu, govoreći: „Ako si Božji Sin, siđi sa stuba! Spasi sada sebe.“

Jedan od zločinaca koji je bio na stubu pored njega rekao mu je: „Seti me se kada dođeš u svoje kraljevstvo.“ Isus mu je obećao: „Bićeš sa mnom u raju.“ Posle podne je celu zemlju obavila tama koja je trajala tri sata. Neki od Isusovih učenika, među kojima je bila i Isusova majka Marija, stajali su u blizini. Isus je rekao Jovanu da se brine o Mariji kao da mu je rođena majka.

Kada je došlo vreme da umre, Isus je rekao: „Gotovo je!“ Spustio je glavu i izdahnuo. U tom trenutku zemlja se jako zatresla. U hramu se teška zavesa koja je razdvajala Svetinju od Svetinje nad svetinjama pocepala na dva dela.  Vojni zapovednik koji je stajao naspram Isusa rekao je: „Ovo je stvarno bio Božji Sin.“