У Филипима је живела једна слушкиња која је била опседнута демоном. Тај демон је преко ње прорицао будућност и она је тако доносила велику зараду својим господарима. Када су Павле и Сила дошли у Филипе, она је данима ишла за њима. Демон ју је терао да виче: „Ови људи су робови Свевишњег Бога.“ Павлу је то на крају досадило, па је демону рекао: „Заповедам ти у име Исуса Христа да изађеш из ње!“ И демон је изашао из девојке.

Када су њени господари видели да им више не доноси новац, много су се наљутили. Одвели су Павла и Силу пред градске управитеље и рекли им: „Ови људи крше закон и узнемиравају читав град!“ Управитељи су наредили да Павла и Силу ишибају и да их баце у затвор. Тамничар их је затворио у најмрачнији део тамнице и ставио им ноге у једну дрвену справу.

Павле и Сила су песмом хвалили Јехову, а други затвореници су их слушали. А онда се одједном, усред ноћи, догодио снажан земљотрес од ког се тресао цео затвор. Сва врата су се отворила и свим затвореницима су спали окови. Тамничар је дотрчао и видео да су врата отворена. Мислећи да су сви затвореници побегли, извукао је мач да се убије.

Али тада је Павле повикао из свег гласа: „Немој то да радиш! Сви смо овде!“ Тада је тамничар улетео унутра и пао пред Павла и Силу. Упитао их је: „Шта морам да радим да бих се спасао?“ Они су му рекли: „Ти и твој дом морате веровати у Исуса.“ Онда су им Павле и Сила објавили Јеховину реч, па су се тамничар и сви његови крстили.