Пређи на садржај

Пређи на садржај

100. ПРИЧА

Павле и Тимотеј

Павле и Тимотеј

Тимотеј је био један млад брат у скупштини у Листри. Отац му је био Грк, а мајка Јудејка. Још од раног детињства, његова мајка Евникија и бака Лоида училе су га о Јехови.

Када је Павле дошао у Листру током свог другог мисионарског путовања, запазио је да Тимотеј заиста воли браћу и да им радо помаже. Позвао га је да му се придружи на остатку путовања. Током времена, Павле је научио Тимотеја да тактично проповеда добру вест и да буде вешт учитељ.

Свети дух је водио Павла и Тимотеја куд год су ишли. Павлу се једне ноћи у визији појавио човек који му је рекао да дође у Македонију и да им помогне. Тако су Павле, Тимотеј, Сила и Лука отишли тамо да проповедају и да оснивају скупштине.

У Солуну, на подручју Македоније, многи мушкарци и жене постали су хришћани. Али неки Јудејци су били љубоморни на Павла и његове сараднике. Окупили су руљу и одвукли неку браћу пред градске поглаваре, вичући: „Ови људи су непријатељи римске власти!“ Било је очигледно да су Павле и Тимотеј у опасности, па су зато ноћу побегли у Верију.

Људи у Верији су врло лепо прихватили добру вест и многи Грци и Јудејци постали су верници. Али када су неки Јудејци дошли из Солуна и почели да праве проблеме, Павле је отишао за Атину. Тимотеј и Сила су остали у Верији како би јачали браћу. После неког времена, Павле је послао Тимотеја у Солун да помогне браћи која су тамо трпела велико прогонство. Касније га је слао и у многе друге скупштине да их ојача и охрабри.

Једном приликом Павле је рекао Тимотеју: „Они који желе да служе Јехови биће прогоњени.“ Тимотеј је због своје вере заиста био прогоњен и провео је неко време у затвору. Сигурно је био срећан што је имао прилику да покаже Јехови да му је веран.

Павле је Филипљанима рекао: „Шаљем вам Тимотеја. Он ће вас поучити шта значи живети по истини и научиће вас како да проповедате.“ Павле је добро знао да се може ослонити на Тимотеја. Годинама су сарађивали и били су добри пријатељи.

„Немам никог другог попут њега ко би се истински бринуо за вашу добробит. Јер сви се други брину само о себи, а не о ономе што припада Христу Исусу“ (Филипљанима 2:20, 21)