Павле је своје треће мисионарско путовање завршио у Јерусалиму. Ту је био ухапшен и бачен у затвор. Једне ноћи је имао визију у којој му је Исус рекао: „Ићи ћеш у Рим и тамо ћеш проповедати.“ Павле је из Јерусалима одведен у Цезареју, где је две године провео у затвору. Када је био на суђењу пред намесником Фестом, Павле је рекао: „Нека ми суди цар у Риму.“ Фест му је на то одговорио: „Пошто си се позвао на цара, код цара ћеш и отићи.“ Укрцали су га на брод који је пловио за Рим, а са њим су кренули Лука и Аристарх.

На мору их је захватила страшна олуја, која је трајала данима. Сви су мислили да ће погинути. Али Павле им је рекао: „Људи, један анђео ми је у сну рекао да се не плашим и да ћу стићи у Рим. А и сви на броду биће спасени. Зато се не плашите! Нећемо умрети.“

Олуја је беснела 14 дана. Напокон се на хоризонту појавило копно. Било је то острво које се зове Малта. Брод се насукао и почео да се ломи под силином таласа, али свих 276 људи, колико их је било на броду, успели су да стигну до копна. Неки су пливали, а други су се држали за остатке брода и тако плутали до обале. Становници тог острва су се побринули за њих и наложили ватру око које су могли да се згреју.

Три месеца касније, Павле је у пратњи војника једним другим бродом отпловио за Рим. Кад је тамо стигао, дочекала су га браћа. То га је много охрабрило и од срца се захвалио Јехови. Иако је Павле био затвореник, дозволили су му да живи у једној изнајмљеној кући у којој га је чувао један војник. Ту је провео две године. Људи су долазили да га посете, а он им је проповедао о Божјем Краљевству и преносио им све оно што је знао о Исусу. Писао је и писма скупштинама у Малој Азији и Јудеји. Павле је заиста постигао оно што је Јехова желео, а то је да добра вест стигне до многих народа.