Pavle je svoje treće misionarsko putovanje završio u Jerusalimu. Tu je bio uhapšen i bačen u zatvor. Jedne noći je imao viziju u kojoj mu je Isus rekao: „Ići ćeš u Rim i tamo ćeš propovedati.“ Pavle je iz Jerusalima odveden u Cezareju, gde je dve godine proveo u zatvoru. Kada je bio na suđenju pred namesnikom Festom, Pavle je rekao: „Neka mi sudi car u Rimu.“ Fest mu je na to odgovorio: „Pošto si se pozvao na cara, kod cara ćeš i otići.“ Ukrcali su ga na brod koji je plovio za Rim, a sa njim su krenuli Luka i Aristarh.

Na moru ih je zahvatila strašna oluja, koja je trajala danima. Svi su mislili da će poginuti. Ali Pavle im je rekao: „Ljudi, jedan anđeo mi je u snu rekao da se ne plašim i da ću stići u Rim. A i svi na brodu biće spaseni. Zato se ne plašite! Nećemo umreti.“

Oluja je besnela 14 dana. Napokon se na horizontu pojavilo kopno. Bilo je to ostrvo koje se zove Malta. Brod se nasukao i počeo da se lomi pod silinom talasa, ali svih 276 ljudi, koliko ih je bilo na brodu, uspeli su da stignu do kopna. Neki su plivali, a drugi su se držali za ostatke broda i tako plutali do obale. Stanovnici tog ostrva su se pobrinuli za njih i naložili vatru oko koje su mogli da se zgreju.

Tri meseca kasnije, Pavle je u pratnji vojnika jednim drugim brodom otplovio za Rim. Kad je tamo stigao, dočekala su ga braća. To ga je mnogo ohrabrilo i od srca se zahvalio Jehovi. Iako je Pavle bio zatvorenik, dozvolili su mu da živi u jednoj iznajmljenoj kući u kojoj ga je čuvao jedan vojnik. Tu je proveo dve godine. Ljudi su dolazili da ga posete, a on im je propovedao o Božjem Kraljevstvu i prenosio im sve ono što je znao o Isusu. Pisao je i pisma skupštinama u Maloj Aziji i Judeji. Pavle je zaista postigao ono što je Jehova želeo, a to je da dobra vest stigne do mnogih naroda.