Пређи на садржај

Пређи на садржај

ПЕСМА 75

„Ево мене, мене пошаљи“

„Ево мене, мене пошаљи“

(Исаија 6:8)

  1. 1. Зли оптужбе пребацују

    сад Божјем светом имену,

    да слаб је ил’ пун грубости,

    да нема Бога, вичу зли.

    Ко Божје име браниће?

    Ко њега увек светиће?

    (РЕФРЕН 1)

    Сад мене можеш послати.

    Ја увек ћу те хвалити.

    То највећа за мене је част.

    Ево ме, пошаљи ме.

  2. 2. Да Бог је спор зли верују,

    за страх од Бога не знају,

    идолима се клањају,

    и људе обожавају.

    Ко злима суд објавиће?

    Ко Божји рат најавиће?

    (РЕФРЕН 2)

    Сад мене можеш послати.

    Ја желим проповедати.

    То највећа за мене је част.

    Ево ме, пошаљи ме.

  3. 3. Сви кротки пате, тугују,

    јер неправда се множи свуд.

    Свим срцем траже истину

    да мир у срцу пронађу.

    Ко утеху ће пружити?

    Ко кротке правди учити?

    (РЕФРЕН 3)

    Сад мене можеш послати.

    Ја кротке ћу поучити.

    То највећа за мене је част.

    Ево ме, пошаљи ме.

(Додатни стихови: Пс. 10:4; Језек. 9:4.)