1, 2. (a) Opiši neobično ponašanje proroka Jezekilja. (Videti sliku na početku poglavlja.) (b) Šta je time bilo najavljeno?

 VESTI o čudnom ponašanju proroka Jezekilja brzo su se širile među izgnanim Judejcima u Vavilonu. On je sedam dana sedeo među izgnanicima nem i zaprepašćen, a onda je iznenada ustao i zatvorio se u svoju kuću. Zatim je naočigled zbunjenih posmatrača izašao iz kuće, uzeo jednu ciglu, stavio je ispred sebe i urezao nešto na njoj. Nakon toga je, ne izgovorivši ni jednu jedinu reč, počeo da pravi minijaturni opsadni zid (Jezek. 3:10, 11, 15, 24-26; 4:1, 2).

² Posmatrači, kojih je nesumnjivo bivalo sve više, sigurno su se pitali šta sve to znači. Ti izgnanici su tek kasnije u potpunosti razumeli da je čudno ponašanje proroka Jezekilja najavilo zastrašujuć događaj koji je bio izraz Jehovinog pravednog gneva. O kakvom je događaju reč? Kako je on uticao na Izraelce? Kakvo značenje ima za one koji danas služe pravom Bogu?

3, 4. (a) Koja je tri obeležja Božje presude Jezekilj slikovito prikazao? (b) Kako je Jezekilj prikazao opsadu Jerusalima?

³ Otprilike 613. pre n. e., Jehova je rekao Jezekilju da na slikovit način prikaže tri obeležja Božje predstojeće presude nad  Jerusalimom. U pitanju je bila opsada grada, patnja njegovih stanovnika i uništenje grada i naroda u njemu. a Pogledajmo sada detaljnije ta tri obeležja.

⁴ Opsada Jerusalima. Jehova je rekao Jezekilju: „Uzmi jednu ciglu i stavi je pred sebe. Na njoj ureži skicu grada Jerusalima. Postavi opsadu oko njega.“ (Pročitati Jezekilja 4:1-3.) Cigla je predstavljala Jerusalim, a Jezekilj je predstavljao vavilonsku vojsku kojom se Jehova poslužio. Jehova je još rekao Jezekilju da oko te cigle napravi minijaturni opsadni zid i opsadni nasip, kao i da postavi sprave za probijanje zidina. Time će se neprijatelji Jerusalima služiti kada budu opkolili i napali grad. Da bi ukazao na veliku snagu neprijateljskih vojnika, Jezekilj je postavio „gvozdenu tepsiju“, to jest ploču, između sebe i grada. Zatim se okrenuo licem prema gradu. Taj slikovit prikaz sukoba bio je znak „izraelskom narodu“ da će se ono što je bilo nezamislivo uskoro desiti. Jehova Bog će navesti neprijateljsku vojsku da započne opsadu Jerusalima, prestonice Božjeg naroda, grada u kome se nalazio Božji hram!

5. Kako je Jezekilj prikazao šta će se desiti stanovnicima Jerusalima?

⁵ Patnja stanovnika Jerusalima. Jehova je zapovedio Jezekilju: „Uzmi pšenicu, ječam, bob, sočivo, proso i krupnik [vrstu pšenice] pa sve to stavi u jednu posudu i napravi sebi od toga hleb [...] Izmerićeš hleb koji ćeš jesti i ješćeš 20 sikala [oko 230 grama] na dan.“ Jehova mu je objasnio zašto to treba da uradi rekavši: „Uništiću zalihe hrane“ (Jezek. 4:9-16). Jezekilj u ovoj sceni više nije predstavljao vavilonsku vojsku već stanovnike Jerusalima. Onim što je radio prorečeno je da će zbog predstojeće opsade stanovništvo ostati bez zaliha hrane. Hleb će se praviti od čudne mešavine zrnevlja jer će ljudi biti primorani da jedu šta god nađu. Koliko će strašna biti ta glad? Što se tiče stanovnika Jerusalima, Jezekilj je rekao da će „očevi jesti svoje sinove, a sinovi svoje očeve“. Mnoge će pogoditi „smrtonosne strele gladi“ i narod će na kraju propasti (Jezek. 4:17; 5:10, 16).

6. (a) Koje je dve uloge Jezekilj igrao u isto vreme? (b) Šta je značilo to što mu je Bog rekao da „izmeri kosu i bradu“?

⁶ Uništenje Jerusalima i njegovih stanovnika. U ovom delu proročanskog prikaza, Jezekilj je u isto vreme igrao dve uloge. Najpre je odglumio ono što će Jehova uraditi. Jehova mu je rekao: „Uzmi oštar mač i upotrebi ga kao britvu za brijanje.“ (Pročitati Jezekilja 5:1, 2.) Jezekiljeva ruka u kojoj je bio mač predstavljala je Jehovinu ruku, to jest njegovu presudu koju će izvršiti posredstvom vavilonske vojske. Zatim je Jezekilj odglumio kroz šta će Judejci proći. Jehova mu je rekao:  „Obrij svoju glavu i svoju bradu.“ Jezekilj je time slikovito prikazao kako će Judejci biti napadnuti i pobijeni. Njegova kosa i brada su predstavljale stanovnike Jerusalima. Pored toga, Jehova mu je rekao da „izmeri kosu i bradu“, pa da je „razdeli na tri dela“, što je značilo da Jehovina presuda protiv Jerusalima neće biti izvršena nasumično, već promišljeno i temeljno.

7. Zašto je Jehova rekao Jezekilju da kosu i bradu podeli na tri dela i da sa svakim delom uradi nešto drugo?

 ⁷ Zašto je Jehova rekao Jezekilju da kosu i bradu podeli na tri dela i da sa svakim delom uradi nešto drugo? (Pročitati Jezekilja 5:7-12.) Jezekilj je time pokazao da će stanovnici Jerusalima različito proći. Jednu trećinu kose i brade je spalio „usred grada“ da bi onima koji su to posmatrali pokazao da će neki stanovnici Jerusalima poginuti u gradu. Drugu trećinu je sasekao mačem „oko grada“ da bi pokazao da će neki stradati izvan gradskih zidina. Poslednju trećinu je raspršio u vetar da bi pokazao da će biti i onih koji će se rasuti po drugim narodima, ali će za njima biti poslat mač. Dakle, oni koji prežive neće naći mir gde god da se budu nastanili.

8. (a) Koji tračak nade pruža Jezekiljev proročanski prikaz? (b) Kako se ispunio proročanski prikaz o malo kose u naborima Jezekiljeve odeće?

⁸ Međutim, u Jezekiljevom proročanskom prikazu ima i tračka nade. Jehova je rekao proroku: „Uzmi malo dlaka i stavi ih u nabore svoje odeće“ (Jezek. 5:3). Time je nagovešteno da će nešto malo Judejaca koji budu rasejani među narodima opstati. Neki od njih će biti među izgnanicima koji će se vratiti u Jerusalim nakon 70-godišnjeg ropstva u Vavilonu (Jezek. 6:8, 9; 11:17). Da li se to proročanstvo ispunilo? Jeste. Godinama nakon što je okončano ropstvo u Vavilonu, prorok Agej je napisao da su se neki od tih rasutih Judejaca zaista vratili u Jerusalim. Bile su to „starešine koje su videle prethodni dom“, to jest Solomonov hram (Jezd. 3:12; Ag. 2:1-3). Jehova se postarao da prava religija opstane, baš kao što je i obećao. Više detalja o tome razmotrićemo u devetom poglavlju ove knjige (Jezek. 11:17-20).

9, 10. Na koje nas značajne događaje prorečene za naše vreme podsećaju Jezekiljevi proročanski prikazi?

⁹ Jezekiljevi proročanski prikazi nas podsećaju na neke značajne događaje koje je Božja Reč prorekla za naše vreme. Koji su neki od njih? Kao što je bilo u slučaju drevnog Jerusalima, Jehova će navesti političke sile da učine nešto nezamislivo – da napadnu sve lažne religije na zemlji (Otkr. 17:16-18). Baš kao što je uništenje Jerusalima bila „nevolja kakve još nije bilo“, tako će i „velika nevolja“, čiji je vrhunac Armagedon, biti  nevolja kakve „nije bilo od početka sveta“ (Jezek. 5:9; 7:5; Mat. 24:21).

¹⁰ Božja Reč ukazuje na to da u predstojećem uništenju verskih institucija neće stradati svi oni koji podupiru lažne religije. Oni će u strahu zajedno sa svima ostalima tražiti neko mesto gde bi se mogli sakriti (Zah. 13:4-6; Otkr. 6:15-17). Situacija u kojoj se budu našli biće slična onome što se dogodilo stanovnicima drevnog Jerusalima koji su preživeli njegovo uništenje i koji su se kao na vetru rasuli po drugim narodima. Kao što smo videli u  sedmom odlomku, iako su tada uspeli da sačuvaju život, Jehova je poslao mač za njima (Jezek. 5:2). Slično tome, oni koji budu preživeli napad na lažne religije neće umaći Jehovinom maču gde god da se budu sakrili. U Armagedonu će stradati kao i svi oni koje je Isus uporedio sa jarcima (Jezek. 7:4; Mat. 25:33, 41, 46; Otkr. 19:15, 18).

11, 12. (a) Kako objašnjenje Jezekiljevog proročanstva o opsadi Jerusalima utiče na naše gledište o službi propovedanja? (b) U kom smislu će se poruka koju propovedamo verovatno promeniti?

¹¹ Kako objašnjenje ovog proročanstva utiče na naše gledište o tome koliko je danas važno učestvovati u službi propovedanja? Ono nas podstiče da učinimo sve što možemo da bismo pomogli ljudima da počnu da služe Jehovi. Zašto? Zato što vreme za stvaranje učenika „od ljudi iz svih naroda“ nije neograničeno (Mat. 28:19, 20; Jezek. 33:14-16). Kada političke sile, predstavljene „prutom“, napadnu religije, više nećemo propovedati poruku o spasenju (Jezek. 7:10). Što se tiče propovedanja dobre vesti, tada ćemo biti nemi, kao što je Jezekilj u jednom delu svoje službe bio „nem“, u tom smislu što više nije objavljivao svoje poruke (Jezek. 3:26, 27; 33:21, 22). Sasvim je moguće da će nakon uništenja lažnih religija ljudi na neki način očajnički tražiti „vizije od proroka“, ali neće dobiti nikakve informacije koje bi im mogle spasti život (Jezek. 7:26). Za takve informacije i priliku da postanu Hristovi učenici biće kasno.

¹² Međutim, mi nećemo prestati da propovedamo. Zašto? Tokom velike nevolje verovatno ćemo objavljivati poruku osude koja će se sručiti na ljude poput velikog grȁda. Ta poruka će biti jasan znak da je došao kraj ovog zlog sveta (Otkr. 16:21).

13. Zašto je Jehova rekao Jezekilju da leži na svojoj levoj, a zatim na desnoj strani?

¹³ Pored toga što je prorekao kako će Jerusalim biti uništen, Jezekilj je takođe slikovito prikazao kada će se to dogoditi. Jehova je rekao Jezekilju da na svojoj levoj strani leži 390 dana,  a zatim na desnoj 40 dana. Svaki dan je predstavljao jednu godinu. (Pročitati Jezekilja 4:4-6; Br. 14:34.) Jezekilj je tim prikazom, koji je najverovatnije trajao po nekoliko sati svakog dana, precizno ukazao na godinu kada će Jerusalim biti uništen. Period od 390 godina u kom su Izraelci grešili po svemu sudeći počeo je 997. pre n. e., kada se izraelsko kraljevstvo od 12 plemena podelilo na dva dela (1. Kralj. 12:12-20). Period od 40 godina u kom je narod u Judi grešio verovatno je počeo 647. pre n. e., to jest one godine kada je Jeremija postavljen za proroka kako bi jasnim i nedvosmislenim rečima upozorio kraljevstvo Jude na predstojeće uništenje (Jer. 1:1, 2, 17-19; 19:3, 4). Dakle, oba perioda su se završila 607. pre n. e., upravo one godine kada je Jerusalim osvojen i uništen, kao što je Jehova i prorekao. b

14. (a) Kako je Jezekilj pokazao da ne sumnja u to da će Jehova tačno na vreme učiniti ono što je naumio? (b) Šta je prethodilo uništenju Jerusalima?

 ¹⁴ U vreme kada je Jezekilj dobio proročanstvo o 390 dana i 40 dana, verovatno nije razumeo koje će tačno godine Jerusalim biti uništen. Pa ipak, tokom godina koje su prethodile uništenju grada, stalno je upozoravao Judejce da se bliži izvršenje Jehovine presude. Objavljivao je: „Sada je došao vaš kraj.“ (Pročitati Jezekilja 7:3, 5-10.) Jezekilj nimalo nije sumnjao da će Jehova tačno na vreme izvršiti ono što je naumio (Is. 46:10). Prorok je takođe ukazao na to kakvi će događaji prethoditi uništenju Jerusalima rekavši: „Dolaziće nevolja za nevoljom.“ Ti događaji će voditi do sloma društvenog, verskog i političkog poretka (Jezek. 7:11-13, 25-27).

15. Koji deo Jezekiljevog proročanstva je počeo da se ispunjava od 609. pre n. e.?

¹⁵ Nekoliko godina nakon što je Jezekilj objavio uništenje Jerusalima, to proročanstvo je počelo da se ispunjava. Godine 609. pre n. e., Jezekilj je čuo da je počela opsada Jerusalima. Tada su stanovnici Jerusalima čuli zvuk trube koji ih je pozivao da krenu u odbranu grada, ali kao što je Jezekilj prorekao, niko nije krenuo u bitku (Jezek. 7:14). Stanovnici Jerusalima nisu udružili snage da odbrane grad od vavilonske vojske. Neki Judejci su možda mislili da će im Jehova priteći u pomoć. On je to ranije učinio kada su Asirci bili pred zidinama Jerusalima i kada je njegov anđeo pobio veći deo njihove vojske (2. Kralj. 19:32). Ali ovog puta nije bilo ni nagoveštaja da će učiniti tako nešto. Ubrzo je u gradu pod opsadom bilo kao u kotlu koji je stavljen „na vatru“, a njegovi stanovnici su bili poput komada mesa koji su se u njemu kuvali (Jezek. 24:1-10). Nakon teške opsade koja je trajala 18 meseci, Jerusalim je bio uništen.

16. Kako i mi možemo pokazati da smo sigurni da će Jehova svoju nameru sprovesti tačno na vreme?

¹⁶ Šta možemo naučiti iz ovog dela Jezekiljevog proročanstva? Da li se on odnosi na poruku koju prenosimo i reakciju onih kojima propovedamo? Jehova je odredio kada će lažne religije biti uništene i on će svoju nameru sprovesti tačno na vreme (2. Petr. 3:9, 10; Otkr. 7:1-3). Mi ne znamo kada će se to dogoditi. Međutim, poput Jezekilja mi i dalje u skladu sa Jehovinim uputstvima upozoravamo ljude i govorimo im da se kraj bliži. Zašto uvek iznova to govorimo? Iz istog razloga iz kog je i Jezekilj to radio. c Većina onih kojima je prenosio Božje proročanstvo o uništenju Jerusalima nije verovala da će se to desiti (Jezek. 12:27, 28). Ali kasnije su neki judejski izgnanici u Vavilonu pokazali spremnost da služe Bogu onako kako on to želi i vratili su se u svoju domovinu (Is. 49:8). Slično  tome, mnogi ljudi danas jednostavno ne veruju da će ovaj svet doći svom kraju (2. Petr. 3:3, 4). Pa ipak, sve dok ima vremena da ljudi prihvate Božju poruku, mi ćemo se truditi da pomažemo onima koji vole istinu da pronađu put koji vodi u život (Mat. 7:13, 14; 2. Kor. 6:2).

17. Šta će se dešavati tokom predstojeće velike nevolje?

¹⁷ Jezekiljevo proročanstvo ukazuje i na to da tokom napada na verske organizacije pripadnici tih organizacija neće krenuti u neku bitku da bi branili religiju. Kada budu shvatili da njihov vapaj: „Gospode, Gospode“ nije uslišen, ruke će im klonuti i obuzeće ih strah (Jezek. 7:3, 14, 17, 18; Mat. 7:21-23). Šta će još uraditi? (Pročitati Jezekilja 7:19-21.) Jehova je rekao da će pobacati „svoje srebro po ulicama“. Te reči koje su se odnosile na stanovnike drevnog Jerusalima takođe upečatljivo opisuju šta će se dešavati tokom velike nevolje. U to  vreme ljudi će shvatiti da ih novac ne može izbaviti od propasti koja će ih snaći.

18. Koju pouku o postavljanju prioriteta možemo izvući iz Jezekiljevog proročanstva?

¹⁸ Iz ovog dela Jezekiljevog proročanstva možemo naučiti koliko je važno da ispravno postavimo prioritete. Uzmimo u obzir sledeće: Stanovnici Jerusalima su drastično promenili svoje prioritete tek nakon što su shvatili da i njima i njihovom gradu dolazi kraj i da ih materijalne stvari ne mogu spasti. Pobacali su svoje dragocenosti i počeli su da traže „vizije od proroka“ – ali za to je bilo prekasno (Jezek. 7:26). Za razliku od njih, mi smo potpuno svesni da se brzo približava kraj ovog zlog sveta. Vera u Božja obećanja podstakla nas je da u svom životu ispravno postavimo prioritete. Zato smo usredsređeni na sakupljanje duhovnog blaga, koje ima trajnu vrednost i koje nikada nećemo bacati „po ulicama“. (Pročitati Mateja 6:19-21, 24.)

19. Kako Jezekiljeve proročanske reči utiču na nas danas?

¹⁹ Imajući u vidu sve što je prethodno rečeno, koji su neki od načina na koje Jezekiljeve proročanske reči o uništenju Jerusalima utiču na nas danas? One nas podsećaju da vreme koje imamo da pomognemo ljudima da postanu Božje sluge nije neograničeno. Zato je važno da bez odlaganja propovedamo i stvaramo učenike. Veoma smo srećni kada oni koji vole istinu počnu da služe našem nebeskom Ocu Jehovi. Međutim, čak i kada ljudi ne preduzmu takav korak, mi ih i dalje upozoravamo kao što je i Jezekilj upozoravao svoje savremenike govoreći: „Sada je došao vaš kraj“ (Jezek. 3:19, 21; 7:3). U isto vreme, čvrsto smo rešili da se i dalje uzdamo u Jehovu i da nam najvažnije u životu bude da mu služimo onako kako on to želi (Ps. 52:7, 8; Posl. 11:28; Mat. 6:33).